ČAK DVA PUTA SU MINIRALI KRAJ SRPSKE SPOMEN-KOSTURNICE! Plašimo se za spomenik. Pojaviće se pukotine na zidovima! (VIDEO)

Zebrnjak - simbol stradanja i pobede srpske vojske u Prvom balkanskom ratu, mesto na kom kosti ostaviše oslobodioci Kosova i Stare Srbije sad se trese od kamenoloma koga država Severna Makedonija neće da zatvori. I ne samo da su jednom minirali, kao su najavljivali, a čemu smo se protivili, već su prošle sedmice izveli čak dva miniranja u cugu, što dodatno može da ugrozi spomen-kosturnicu.

Zatičemo Gorana Jovanovića, čuvara i domara Zebrnjaka iz obližnjeg srpskog sela Tromeđa.

- Kad je "Granit", koji već 50-ak godina drži tu kamenolom i koji je nekad bio državni, a sad je privatni, minirao tu pod brdom. Bili su tada ovde profesori, stručnjaci, i iz Beograda i Skoplja. Okupio se i narod. I umesto da izvedu jedno miniranje, kako su i najavljivali, a što je i samo bilo sporno, oni su nepropisno izveli dva. Stručnjaci su na licu mesta rekli da je to bilo jako za spomen-kosturnicu, ali se čekaju rezultati -kaže za Kurir Jovanović, dok nam ko na dlanu, tu ispod pokazuje kamenolom nad kojim se diže znamenita spomen-kosturnica, koju dnevno u proseku poseti 50 ljudi.

Istoričar Nenad Lajbenšpreger, savetnik u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture u Beogradu, koji je bio na Zebrnjaku tokom miniranja kaže da su bila dva miniranja iako je bilo planirano samo jedno. I to na udaljenosti 900 do 1.000 metra od same spomen-kosturnice.

- Kada je prošla prva eksplozije, svi smo sa Zebrnjaka videli da se sprema još jedna. Ljudi iz "Granita" su nam rekli da je bilo planirano jedno miniranje, ali se kako su naveli nekoliko eksploziva nije aktivirilo, pa su morali opet da miniraju - kaže za Kurir Lajbenšpreger.

Na Zebrnjaku su tog dana, kako navodi, bili i prof. dr Lazar Kričak sa saradnikom Stefanom Bucalom sa Rudarsko-geološkog fakulteta koje je angažovalo Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, kao i predstavnici Nacionalnog konzervatorskog centra iz Skoplja, koji su angažovali i penzionisanog profesora sa Građevinskog fakulteta u Skoplju.

Svi oni, i još na to ljudi iz "Granita", postavili su svoje merne instrumente, a konačni proračuni očekuju se tek za mesec dana.

- Plašimo se za spomenik. Smatram da se neće srušiti, jer je to generalno dobro građeno. Ali ako se od miniranja trese to može imati posledice na konstrukciju, verovatno će se pojavile pukotine na zidovima. Ionako je unutra odavno prodrla vlaga zbog nekadašnjih loših konzervatorskih radova i sam spomenik je načet - kaže Lajbenšpreger, pa dodaje:

- Iako se kamenolom nalazi van zone zaštite koju su za spomen-kosturnicu odredile makedonske kolege, eksploatacija može da ima i druge negativne posledice. Velike su količine prašine, a na Zebrnjaku često duvaju jaki vetrovi, pa će ta prašina doći i do spomen-kosturenice. Tu je i prolazak kamiona, koji možda može da ima negativan utisak na posetioce. Kamenolom vuče veoma negativna osećanja srpskog stanovništva u Makedoniji, ali i u Srbiji. I dok smo bili Jugoslavija, ali i kao samostalna država, već više decenija vodimo razgovore sa makedonskim vlastima da kamenolom ugase. Na to su bili spremni pre desetak godina kad su ga i zatvorili, ali su ga potom opet otvorili.

Kurir.rs/Jelena S. Spasić