Nakon završene analize meda u Srbiji stvari stoje ovako - od 25 uzoraka meda na našem tržištu, testiranih po novoj akreditovanoj metodi za utvrđivanje falsifikata hrane i pića, 22 nisu prošla testove autentičnosti. U čak 88 odsto uzoraka utvrđeno je da je medu dodavana neka vrsta šećera u različitim procentima.
NEŠTO VIŠE O NOVOJ METODI KONTROLE MEDA
A u Srbiji je počela kontrola po takozvanoj EIM-IRMS metodi za procenjivanje autentičnosti prehrambenih proizvoda koja je rezultat višegodišnjeg naučnoistraživačkog rada diplomiranog inženjera tehnologije Ivana Smajlovića, a inicijator prvog ovakvog ispitivanja tržišta je Klaster "Ujedinjeni za kvalitet", u saradnji sa "Pokretom potrošača za kvalitet hrane" zbog nemoći da se posle više godina borbe izbore protiv falsifikata meda na domaćem tržištu.
Kako prepoznati pravi, a kako lažni med, rekao je prof. dr Mića Mladenović profesor pčelarstva gostujući u "Pulsu Srbije" na Kurir televiziji.
- Ovaj procenat je relativan, rađen po metodama koje još nisu akreditovane, ne nalaze se u pravilniku o kvalitetu meda i drugih pčelinih proizvoda, a čak može da unese zabunu kod potrošača. Potrošači koji su navikli da uzimaju med, lako mogu da prepoznaju, ne samo da li je od šećera, već i vrstu meda. Recimo kod bagremovog meda nema improvizacije, on je svetlo zelenkaste, žute boje, a i najslađi je jer poseduje najveći procenat fruktoze. Med od livade se takođe lako prepoznaje, tu može dominitati majčina dušica. Suncokretov med isto tako, ima specifičnu boju i ukus - započeo je profesor, te se osvrnuo na ljude koji nemaju tako izgrađen ukus za medove:
- Oni mogu da prepoznaju na nekoliko načina da li je med prošao sve analize ili ne. Naime, kada se med zahvati kašikom, ako je u tečnom satu, onda on pravi tanku nit, kao vlas kose. S druge strane, sirup od šećera pada u kapljicama.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
