Gondole u "srpskoj Veneciji", cveće duž Timoka kao duž Sene u Briselu, ljupke stare kuće, pa čak i iste kao u uličici u Ljubljani... To je Knjaževac, slatki gradić na istoku Srbije koji baštini i evropske slike. Ali ga sa Evropom veže i sećanje na zloglasnu "srpsku Bastilju", prvu tamnicu za političke zatvorenike u nas!
Kurir je obišao čuvenu Gurgusovačku kulu, sinonim za mučenje obrenovićevaca u 19. veku, koja je postala letnja pozornica i koja kao "suvenir" čuva ulaznu kapiju i deo zida zloglasnog kazamata, čiji je najpoznatiji umorenik bio serdar Jovan Mićić, a nad čijim je grobom, ovde kraj kule, plakao knez Miloš.
Stoji nad gradom kao i nekada, u tursko vreme, nad selom, pa varoši Gurgusovac. Kameni zid opasao je sređenu građevinu. Ulazimo kroz kapiju pod kamenim svodom kroz koju su mnogi ušli, ali malo ko je izašao za vakta "srpske Bastilje".
- Knez Aleksandar Karađorđević od dolaska na vlast 1842, nakon pada Obrenovića, na mestu nekadašnjeg turskog šanca koji je prepravljan, do 1844. gradi utvrđenje koje postaje prvi politički zatvor u Srbiji, tzv. srpska Bastilja. Služila je režimu kao tamnica za neistomišljenike i pristalice kneza Miloša Obrenovića. Zatvorenici su bili strogo kažnjavani, završavali su u najgorim mogućim mukama - priča nam Jelena Kurtić, kustos etnolog Zavičajnog muzeja Knjaževac:
- Sama kula je bila četvorougaona građevina na dva sprata, imala je stepenište koje je spolja vodilo na drugi sprat i bila ograđena visokom palisadnom ogradom.
A jedan od najpoznatijih i knezu Milošu najodanijih ljudi koji je ovde skončao je rujanski knez Jovan Mićić, serdar užičke nahije. Čovek koji je bio strah i trepet na Zlatiboru i šire, junak iz oba srpska ustanka, ali i bahati vlastodržac, za kneza Miloša je završavao svakakve "poslove".
- Tako mu je aprila 1823. knez u Kragujevcu predao Mladena Milovanovića, Karađorđevog prijatelja i ranijeg predsednika Sovjeta, da ga, navodno, prebaci u Crnu Goru. Mićićevi momci su, po tajnom naređenju kneževom, ubili Mladena pri navodnom pokušaju bekstva - kaže za Kurir muzejska savetnica Snežana Đenić, direktorka biblioteke "Ljubiša R. Đenić" u Čajetini, mestu gde je bio serdarev konak.
U KULI ROBIJALI I UČESNICI TENKINE ZAVERE
Tamne, memljive odaje kule sačekale su i učesnike Tenkine zavere iz 1857. protiv kneza Aleksandra. Oni su najpre osuđeni na smrt, što je preimenovano u doživotnu robiju u "srpskoj Bastilji". Radovan Raja Damnjanović, Stefan Stefanović Tenka, Cvetko Rajović... Marta 1858. Etem-paša dolazi u Beograd, a u isto vreme Rajović, koji je bio mozak zavere i koji nikada nije priznao da je pare za to dobio od kneza Miloša, umire u kuli. Priča se da je otrovan. Ostali su, nakon intervencije Etem-paše, pušteni na Vaskrs 1858, ali i proterani u Tursku, gde ne ostaju dugo jer se ubrzo i knez Miloš vratio na vlast u Srbiju, a s njim i oni.
Mićića narod vezuje i za proroke Tarabiće, a što je dalje vezano za Gurgusovačku kulu.
- "Umrećeš od gladi, gospodaru", reče Miloš Tarabić serdaru na pitanje kakva će biti njegova sudbina. Na to Mićić kaza: "Pogledaj, ja sam jedan najbogatijih u Srbiji, kako mogu da umrem od gladi?", te naredi Tarabiću da mu kaže kakvo ždrebe u utrobi nosi kobila. Kad ovaj naznači šaru i kraću nogu, serdar naredi da je raspore. Imao je šta da vidi - i šaru i kraću nogu - priča Đenićeva priču koja se u narodu prenosi, pa dodaje da je fakat da već 1842. Toma Vučić Perišić hapsi Mićića i u lancima ga vodi kroz Beograd i turski deo varoši, tražeći od Turaka da ga pljuju.
Serdar robija u Beogradu i Zaječaru, ali ga krajem 1843. odatle izbavlja ruski konzul. Međutim, februara 1844. prošao je kroz kapiju kroz koju i mi sada.
- Serdara je ovoga puta čekala zloglasna Gurgusovačka kula. Vrata surovog mučilišta zatvorila su se po ulasku starog ratnika sa Zlatibora i ono je postalo njegova grobnica. Ono što nekada najmoćnijem čoveku užičkog kraja nisu učinili pandurski plotuni morale su kamene zidine, memla, okovi i glad. Jovan Mićić, najistaknutiji od 42 zatočenika ove kule, umro je 27. decembra 1844. i zakopan je pored kule - navodi Đenićeva, pa veli da predanje kaže i da je nudio 100 dukata za tanjir čorbe, ali da čuvari nisu smeli da mu je daju, te se tako smrt od gladi po narodu i Tarabiću obistinila.
Kratkog veka, ali dugog sećanja u narodu, Gurgusovačka kula izgorela je 17. januara 1859. Beše to kad se knez Miloš vraćao iz Vlaške na vlast u Srbiju, nakon što su Karađorđevići svrgnuti na Svetoandrejskoj skupštini.
- Knez Miloš je posetio Gurgusovac i mesto gde je bio grob Jovana Mićića, čije je kosti njegov sin 1856. preneo u Arilje. Zapalio je knez 40 sveća za zemni mir i pokoj duše svog vernog prijatelja. Dok su voštanice dogorevale, stari knez je kroz suze rekao: "Ej, Mićiću! Mićiću! Moje desno krilo. Zar bi takva zla sudbina da ovde ostaviš svoje kosti, željan hleba i vode?" - kaže Đenićeva.
KONTROLISAN SVAKI PRILAZ
Nakon adaptacije prostora letnje pozornice 2011, navodi Jelena Kurtić, prilikom dodatnih iskopavanja pronađeni su stariji zidovi, rađeni tehnikom suhozida.
- To upućuje na to da je ovaj strateški značajan položaj korišćen tokom dužeg perioda. Bio je to najviši deo u gradu, s kog je mogao da se vidi svaki prilaz i svi putevi da se kontrolišu - kaže Kurtićeva.
ODAKLE IME GURGUSOVAC
Više je teorija o poreklu naziva Gurgusovac, te je i danas nepoznanica šta je bilo inspiracija za neobično ime.
- Ne zna se da li je po gukanju golubova grovaša, odnosno gurgusana, koji su nastanjivali okolne šume, ili je po svetoj Đurđevoj vodi koja se nalazi u blizini Miletine crkve, ili je po Grguru, najstarijem sinu despota Đurđa Brankovića, za koga se smatra da je u 15. veku podigao manastir Sveta Trojica u obližnjem selu Gornja Kamenica. Ili je možda od latinskih reči gurgus, što znači dolina, plodna zemlja, i gurgustium, koja označava kolibu, konobu, što upućuje na gajenje vinove loze i proizvodnju vina, po čemu je ovaj kraj i danas poznat - objašnjava Kurtićeva i dodaje da se Gurgusovac pominje još u turskom popisu iz 1454, kada je registrovan kao selo sa 10 kuća, a varoš i centar Gurgusovačke nahije postaje u 18. veku, kada su i sagrađeni turski šanac i utvrđenje.
Duboko potresen patnjama i stradanjima svojih pristalica, knez je odmah izdao naređenje da se tamnica uništi.
- Na veliko zadovoljstvo Gurgusovčana, kula je spaljena, a oni su knezu Milošu u čast promenili naziv svoga mesta u Knjaževac. Od cele zloglasne građevine sačuvan je zid sa otvorom za puške i ulazna kapija. Sam prostor je nekoliko puta renoviran, a nakon 1965. sagrađena je letnja pozornica na mestu dotadašnje kasarne.
Na celom zidu jedne zgrade, dole kraj Timoka, mural je kneza Miloša. Gleda knez u Gurgusovačku kulu...
Kurir.rs/ Jelena S. Spasić
NE PROPUSTITE
