Da postoje stranci koji su kroz istoriju zadužili Srbiju i voleli je više nego svoju otadžbinu-poznato je. Spisak takvih imena je dug, neka su dobro poznata, neka manje, ali jedno im je zajedničko: njihove sudbine vezane su za našu zemlju kojoj su dali najbolje od sebe.
O tim velikim ljudima u jutarnjem programu Kurir televizije govorilo su prof. dr Miloradom Radusinovićem, istoričar i Dragoljubom Kojčić, politički filozof.
- Neki su dali ogroman dobrinos ovoj zemlji, a to nismo znali da cenimo ni onda kada se to dešavalo. Navešću primer. Kažemo prokleta Jerina. Zašto prokleta? To je žena grčkog porekla koja je izgradila Smederevo. Jeste bilo kuluka, ali gde nije bilo kuluka? Na sreću sada postoje napori da se ona rehabilituje - rekao je Kojčić.
Konstatovao je da je potrebno da odgovorimo na pritisak savesti zbog neadekvatnog odnosa prema strancima koji dali su dali ogroman doprinost našoj zemlji.
- Na nama je zaista da skinemo tu vrstu pritiska savesti što smo se ogrešili o naše ljude, kao što smo s ogrešili o Arčibalda Rajsa. U zavodu za udžebenike izdali smo Stanislava Vinavera koji takođe nije etnički Srbin. Tako smo se odužili jednom velikom intelektualcu i pesniku. Treba pomenuti i Vajferta. Skoro sam promociji bankarske arhitekture između dva rata gde se pominje i uloga Đorđa Vajferta - rekao je Kojičić i dodao:
- Biti Srbin nije etničko pitanje već pripadnost zajednici vrednosti. Srbi su konstituisani kao moderna nacija. Od 1835 pa naovamo. Ne morate vi da budete etniči Srbin. Bitno je da vi pripadate jednoj zajednici vredonsti. To su prepoznavali i neki stranci tako što su priznavali taj sitem vrednosti za koji može da se kaže da je danas barjaktar civilizacije.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
