VULKANIZERI IZ NEPALA DOŠLI DA MENJAJU GUME VOZAČIMA U SRBIJI: Šaljemo pare kući da prehranimo PORODICU! Kolege su nas prihvatile!

Kada odete do vulkanizera ili auto-mehaničara, nemojte se čuditi ukoliko kvar budu otklanjali radnici iz Azije, pa i Afrike! Vlasnici auto-servisa biće prinuđeni da uvoze radnike iz ovih zemalja jer kod nas nema radne snage, naši mladi neće time da se bave iako je zarada sasvim pristojna. Zasad je samo jedan prestonički auto-servis zaposlio radnike iz Nepala, ali će, po svemu sudeći, mnogi morati da slede njihov primer.

Deficitarni

Ulazimo u veliku vulkanizersku radnju i servis, parkiran neki auto, ne upamtih marku, menjaju mu gume. Vidim dva momka rade, naši su. Bacim pogled desno na neku mašinu, kad ono četiri mlada Nepalca. Malo neobično, ali očito će oni menjati gume srpskim vozačima. Naši mladi to više neće da rade, a ovi koji imaju iskustva su pred penzijom, veli nam Marko Lacmanović iz jednog prestoničkog auto-servisa.

- Ćao, momci, ja sam novinarka Mina. Drago mi je što vas upoznajem - rekoh im, a javlja im se i Zoka, naša foto-reporterka, dok juri da uhvati dobar kadar.

Jedan se postide, pa spusti glavu, drugi ćuti, a treći i četvrti se javiše s osmehom na licu.

- Drago mi je, ja sam Asis - reče jedan od njih bojažljivo.

Čantal Premi, Ujval Šestra, Asis Barajli i Dipak Bike stigli su u Srbiju pre nedelju dana, a kod Lacmanovića rade od prošle srede.

- Čak tri meseca se niko nije javio na oglas za posao vulkanizera i šta ću, otišli smo u agenciju koja zapošljava strance kod nas. Biće ovde šest meseci, nedostatak radne snage je doveo do toga, posebno u ovim zanatskim poslovima. Nismo imali drugog izbora, ide sezona, a čuli smo da su se dobro pokazali kao radnici. Vredni su, plata im je 500 dolara po ugovoru sa agencijom, a mi smo im obezbedili smeštaj, hranu, pa čak i prevoz do posla. Tamo u Nepalu su plate oko 100-150 dolara - priča nam Lacmanović.

Trbuhom za kruhom

Njegov servis trenutno zapošljava devetoro radnika, pet ih je iz Srbije, a ostalo su Nepalci. Kolege su ih fino prihvatile, vele, vredni su momci, hoće da rade. Nema zabušavanja kao kod naše omladine. Mušterije se, doduše, malo čude kad ih vide.

Ranije su radili u Kataru i Omanu, nisu bez iskustva, ali kako pričaju za Kurir, ovde im je mnogo bolje, a i zarada im je veća.

- Zadovoljan sam poslom i time kako su nas prihvatili, voleo bih da ostanem ovde. Šef je dobar prema nama. Nedostaju mi roditelji i braća, ali čujem se s njima. U Nepalu je teško, zato smo došli ovde kako bismo zaradili i poslali novac porodici. Radio sam dve godine u Kataru, međutim, ovde je bolje i zarada je veća - priča nam vedri momak Asis Barajli (27).

Kaže, za Srbiju nije čuo sve dok im agencija nije ovde ponudila posao. Njegov kolega Dipak Bike (26) ostavio je u Nepalu suprugu s detetom od pet godina i sedmomesečnom bebom.

- Teško mi pada odvojenost od njih, ali se čujemo. Tamo je teško zaraditi novac, prinuđeni smo da radimo van zemlje jer je zarada bolja. Dosta muškaraca iz Nepala radi van zemlje kako bi svojima obezbedili novac za život - veli skromni Dipak.

Kurir.rs/ Mina Branković

Bonus video: