RIZIČNE GRUPE DA SE VAKCINIŠU, SVI SA SIMPTOMIMA KOD LEKARA: Evo ko zahteva intenzivno lečenje i koliko ima smrtnih ishoda
Društvo -
Svi koji spadaju u rizičnu grupu treba da prime buster dozu vakcine protiv kovida. Svi sa simptomima da se obrate lekaru i testiraju jer imamo antivirusnu terapiju koja je efikasna ako se da u prvim danima infekcije, što važi za svakog, ali prevashodno za osobe pod rizikom da razviju tešku formu bolesti. To je najbolji način da se spreče nepovoljni tok bolesti i nepovoljni ishod, istakao je prof. dr Miloš Marković iz Instituta za mikrobiologiju i imunologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu na konferenciji projekta Momentum.
foto: Medija Centar
Protekle dve-tri nedelje bilo je gotovo po 4.000 potvrđenih slučajeva nedeljno, naveo je dr Vladan Šaponjić iz "Batuta", ali je stvarni broj sigurno daleko veći jer usled blage infekcije ljudi ne idu kod lekara.
dr Vladan Šaponjićfoto: Medija Centar, Medija Centar Beograd
- Imamo nešto više hospitalizovanih, ali opet se radi o osobama koje su primarno hospitalizovane zbog drugih razloga, pa imaju i kovid kao prateću bolest. Daleko je manji broj osoba koje imaju tešku kovid bolest, odnosno pneumoniju ili sistemsku kovid bolest, zbog koje zahtevaju hospitalizaciju i intenzivno lečenje. Takvih slučajeva ima, pa i smrtnih ishoda, ali neuporedivo manje nego što je to ranije bio slučaj. Praktično je kovid sada, što se tiče hospitalizacija i smrtnosti, na nivou drugih respiratornih infekcija kao što su grip, RSV ili drugi - rekao je Šaponjić.
Poslednje nedelje u SAD, kako je istakla prof. dr Ana Banko iz Instituta za mikrobiologiju i imunologiju, broj novodijagnostikovanih i hospitalizovanih opada, ali stopa smrtnosti raste.
- Važno je da ne izazivamo nikakvu neracionalnu paniku i strah od kovida kao takvog, već da se svi zajedno fokusiramo na zaštitu onih koji su ugroženi. Interesantno je i da stopa smrtnosti ne raste u populaciji starijih od 80 godina i nakon tri godine pandemije ona je tu vrlo slična između kovida i gripa. Ali je mnogo veća u populaciji do 80 godina jer su se stariji od 80 redovno bustovali (primali dodatne doze, prim. nov.) - rekla je Banko, dok je prof. Marković kazao da je u SAD i Evropi, pa čak i Hrvatskoj i Sloveniji, već u opticaju nova XBB vakcina, protiv nove podvarijante omikrona, koja je monovalentna, nema originalni vuhanski soj, jer on više i ne postoji.
Prof. dr Emina Miloševićfoto: Medija Centar, Medija Centar Beograd
SA SVAKIM SLEDEĆIM OBOLEVANJEM OD KOVIDA JAVLJAJU SE PRIDRUŽENA STANJA
Sa svakim sledećim obolevanjem od kovida, navela je prof. dr Emina Milošević iz Instituta za mikrobiologiju i imunologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu, javljaju se pridružena stanja - kardiovaskularna, dijabetes, bubrežne bolesti, neurološke...
- Čitav je dijapazon bolesti jer je kovid sistemska bolest. Ako znamo da je virus sposoban da uđe u zidove naših krvnih sudova, a krvni sudovi moraju svugde da funkcionišu, jasno je da su mnoge bolesti u tesnoj sprezi s tim da je osoba imala kovid. "Preležao sam kovid jednom, dvaput, triput, ja sam s tim završio." Ne! Pokazuje se da sa svakim narednim obolevanjem raste i rizik za razvijanje pridruženog stanja - rekla je Miloševićeva, dok je Dragoslav Popović iz Udruženja za javno zdravlje Srbije istakao da je sada izazov da nađemo balans između onoga što je kovid bio, što je sada i što će biti:
- Da napravimo iskorak u smislu promocije zdravog ponašanja, u okviru kog će redovno vakcinisanje, bilo da je buster protiv kovida ili vakcina protiv gripa, biti deo našeg zdravstvenog ponašanja, kao zdrava ishrana i druge preventivne mere.
Dr Dragoslav Popovićfoto: Medija Centar, Medija Centar Beograd
CELA IDEJA ZAVRŠETKA PANDEMIJE JE ZAPRAVO SAMO ILUZIJA
Pandemija je stavljena pod kontrolu, navela je Banko, iako se neće skoro završiti.
- Cela ideja završetka pandemije je zapravo samo iluzija. Ono što se zvanično desilo u maju, saopštenjem SZO, to je da kovid 19 nije više prioritetna zdravstvena briga, iako konstantno mora biti pod nadzorom. Dominira sa 30% podvarijanta, u javnosti poznatih kao eris (EG.5), sve ostale su ispod 10%. Podvarijante nisu ključne da se znaju po imenima i brojevima, ali je značajno da su sve nove podvarijante u liniji XBB, što znači da je broj mutacija u odnosu na koren zapravo jedna, dve, tri, pa se sada susrećemo s podvarijatama koje su nedovoljno promenjene u odnosu na prethodnu - rekla je ona i podsetila da je ove godine Nobelova nagrada za medicinu dodeljena Katalin Kariko za platformu RNK vakcina:
Prof. dr Ana Bankofoto: Medija Centar, Medija Centar Beograd
- Jedna studija je izračunala da je između decembra 2020. i decembra 2021. u 185 zemalja spaseno 20 miliona života, što je za 63% manje smrtnih ishoda koji bi se verovatno desili. A broj doza RNK vakcina datih do danas je više od 13 milijardi.
Prof. Marković je naveo da je u javnosti poznata podvarijanta pirola (BA.286) bitno različita, ima više od 30 mutacija u odnosu na ostale, ali je ispod jedan odsto u proseku u svetu, kao i da monovalentna XBB vakcina prilično dobro štiti i od 286.
NEMA POTREBE ZA MASKAMA
Radna grupa i "Batut", naveo je dr Šaponjić, prate situaciju i daju preporuke.
- Nema nekih posebnih razloga za primenu mera u opštoj populaciji, osim uobičajenih, da se izbegavaju velika okupljanja, gužve, kontakt sa osobama koje imaju simptome, naročito ako mi imamo nekakve faktore rizika - hronične bolesti ili stanje oslabljenog imuniteta. Nema razloga za nošenje maski u opštoj populaciji, na javnim mestima ili u domaćinstvima. Postoji niz propisanih mera za zdravstvene ustanove i kolektive od posebnog značaja, kao što su domovi za stare ili druge socijalne ustanove.
- Ako u Srbiji ne bude dostupna XBB vakcina u skorašnje vreme, ima logike da se dobije i bivalentna vakcina, koja sadrži vuhanski soj i podvarijante omikrona BA.4 i BA.5, naročito za rizične grupe: starije od 60-65 godina, osobe sa hroničnim bolestima, mlađe od 60 sa komorbiditetima, kao i sve sa imunokompromitovanim stanjima. Trudnice su pod povećanim rizikom, a SZO preporučuje i za zdravstvene radnike - naveo je prof. Marković i dodao da bi oni trebalo da se vakcinišu i protiv gripa.
Prof. dr Miloš Markovićfoto: Medija Centar, Medija Centar Beograd
HPV VAKCINA - ŠTITI OD ČAK ŠEST KARCINOMA
Stručnjaci su podsetili i da je HPV vakcina za decu od devet do 19 godina besplatna, odnosno o trošku RFZO, i apelovali na imunizaciju jer štiti od čak šest karcinoma, a ne samo raka grlića materice. Dosad je dato oko 56.000 doza, a oko 27.000 dece primilo je jednu dozu, a dok je oko 60% dece potpuno vakcinisano.
- HPV je jedna od najbezbednijih vakcina dosad i među najefikasnijim. To su procenti koji se približavaju 100 odsto - istakao je prof. Marković.
Svega 12.500 doza bivalentne vakcine dato je u Srbiji, naglasio je dr Šaponjić i dodao da je Stručni komitet za imunizaciju dao mišljenje da Ministarstvo zdravlja razmotri mogućnosti za nabavku XBB vakcine.
- Ali vakcina ne štiti, već vakcinacija. Mora neko da je primi. Ako je budemo imali, pretpostavljam da će biti registrovana i kao primarna, kao i u EU i SAD, odnosno kao prva doza kod nevakcinisanih - istakao je dr Šaponjić i dodao da je kod nas za prve dve doze na raspolaganju samo RNK monovalentna vakcinu s vuhanskim sojem.
