Ako se žargonski rečeno, navučemo na neku vrstu hrane, možemo da prolazimo kroz pravu krizu kada prestanemo da je jedemo.
Ponašanja koja zadovoljavaju taj kriterijum jesu, između ostalih, intenzivna žudnja, simptom odvikavanja, manja kontrola nad unosom i nastavak konzumiranja takve hrane uprkos posledica poput gojaznosti, poremećaja prejedanja, lošijeg fizičkog i mentalnog zdravlja kao i nižeg kvaliteta života, navode istraživači.
Ovim povodom gošča "Pulsa Srbije" je Svetlana Stanišić, stručnjak za ishranu i profesor fizičke hemije.
Prvo je odgonetnula koja hrana izaziva najveću zavisnost:
- Kada je u pitanju mlađa generacija, oni se pretežno hrane brzom hranom. Generalno, industrija hrane je izdvojila so, masti, ulja i šećere i dodali ih u sve prerađevine jer nas to najviše mami da jedemo. Svakako, tu se dodaju i razni pojačivači ukusa. Sve to utiče da ljudima podstakne zavisnost. Zavisnot, u nekom užem smislu, bi značilo uzimanje neke štetne materije iako znamo da ćemo time oštetiti svoje mentalno i fizičko blagostanje. U slučaju hrane, mala količina neće biti štetna za zdravlje, ali fastfud je tu radi zadovoljstva, ona ne utoli glad. To nije hrana u pravom smislu.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
