"IMAM SAMO 1 ŽELJU, DA SE ŠTO PRE ZAVRŠI. DA BUDEM I JA KAO OSTALI", rekao je Neđo pred ulazak u operacionu salu! Đaci učinili OVO

Druže moj, da je sreće da ti mogu više pomoći, da su se možda ranije ostvarili moji snovi o belom mantilu i da budem tu, uz tebe. Ali mogu štedeti bar od moje užine na velikom odmoru. Nadam se da će i ostali naši drugari dati koliko su u mogućnosti da tamo negde, kad budeš bez nas i kad bude vreme užini, bar u mislima budeš siguran da smo tu negde uz tebe. Jednog dana ćeš se vratiti srećan i nasmejan i svi ćemo zajedno koračati ka vrhu našeg uspeha, ka snovima o belom mantilu. A ti ćeš, srećan što si bio deo nas, biti tu za neko drugo dete i za njegovo bezbrižno detinjstvo. Tvoja borba je borba svih nas - napisao je, između ostalog, Mehmed Goruždić, učenik III-1 Medicinske škole "Dva heroja" iz Novom Pazaru, u sastavu o svom drugu Nedeljku Komatini, koji nije ni punoletan, a već je morao drugi put na transplantaciju bubrega.

Sedamnaestogodišnji Nedeljko je dečak heroj i inspiracija - od rođenja je na lekovima, po bolnicama, praktično je život počeo s dijalizom... I nakon otkazivanja presađenog bubrega koji mu je transplantiran s kadaveričnog (preminulog) donora sa svega četiri godine, dok je opet bio na dijalizi, upisao je medicinsku školu! I dok bi mnogi glavom bez obzira bežali od belog mantila, bolnica i muka, Nedeljko je samo želeo da i on bude u prilici da nekom pomaže.

A u Medicinskoj školi "Dva heroja" u Novom Pazaru sačekalo ga je celo odeljenje heroja i malih-velikih ljudi, koji su od prvog dana uz svog Neđa. Za Neđa su i minulog leta skupljali novac. Ovaj put je majka donirala bubreg. Sve troškove lečenja i prevoza Nedeljka, kao i lečenja majke pokrio je RFZO, ali i Neđu i mami Nadici znači podrška i blizina porodice, te su i drugari iz III-1 skupljali novac da otac i najstariji brat, odnosno suprug i sin, mogu da budu uz njih u Londonu.

MORALI U LONDON

Nedeljko je morao na transplantaciju bubrega u London jer majka Nadica i on nisu kompatibilni.

- Nismo kompatibilna krvna grupa, ni bubrezi nam se ne podudaraju. Zato smo morali u London. Tri puta su mu prečišćavali krv da bi mogao da dobije moj bubreg - rekla je ranije za Kurir Nadica, koja sada leži u Bolnici Londonski most.

- Neđo je poseban, otvoren, vedar, cela škola ga zna. Kad nam je javio da se sprema da ide na transplantaciju, pokrenuli smo humanitarnu akciju. Kao porodica, celo odeljenje s razednom je izašlo u centar grada. Izneli smo plakate, narod se odlično odazvao, bio je srećan što postoje deca koja pomažu. Za četiri dana skupili smo oko pet i po hiljada evra - priča za Kurir Taida Mulić.

Dan pred polazak u London drugari i razredna otišli su kod Nedeljka da mu daju sakupljeno i da se pozdrave. Još krajem avgusta legao je u čuvenu londonsku Bolnicu za decu Grejt Ormond strit, gde mu je presađen bubreg 10. oktobra. Ali tamo će ostati još dva-tri meseca, da bi bili sigurni da je oporavak dobro prošao.

- Čujemo se skoro svak dan, celo odeljenje razgovara s njim. Trudimo se da se ne oseća usamljeno - veli Taida, dok Lejla Ibrović ističe da se po Neđu nikad nije moglo videti da ima tako velike muke:

- Uvek je vedar, nasmejan, svima želi da priđe, svi ga znaju, ali nije ni krio kakve probleme ima. Znamo da nam neće skoro doći, ali kad god to bude, spremićemo se da ga lepo dočekamo!

Ceo sastav

Snovi o belom mantilu

Hladni, snegom zavejani put do moje škole, kao i do mojih snova je težak i mukotrpan, ali se ipak nadam da jednom bar donekle ispunim svoje snove. Snove koje sam sanjao još od ranog detinjstva, a to je da bar donekle, ako budem u mogućnosti, pomažem ljudima da reše svoje zdravstvene probleme. Jedna bol manje za mene je sreća i uspeh do neba.

Prvi dan u srednjoj školi, nova lica i nova gradska sredina za mene su bili ogroman izazov, koji nisam bio siguran da ću uspeti da rešim, ali vedra lica mojih drugova i drugarica su mi dala snagu i volju da koračam uzdignute glave ka svom cilju. Jedna od prijateljski ispruženih ruku je bila i ruka mog druga Nedeljka, sa kojim smo rame uz rame koračali ka našem cilju. Moj Neđo nije imao sreće da odrasta bezbrižno kao većina ostale dece, jer je od ranog detinjstva imao zdravstvenih problema. Ali i pored svega toga, uvek je vedrog duha i nasmejanog lica, dečko sa velikim srcem. Često smo sedeli na odmoru i delili ono malo užine da neko ne bude gladan. Sada ga više nema u školi, jer je đačku klupu zamenio stalnim odlascima lekaru. Uskoro odlazi u inostranstvo na lečenje, njegova majka će mu dati deo sebe, i tako će zajedno jednog dana koračati ka srećnijoj i bezbolnijoj budućnosti.

Druže moj, da je sreće da ti mogu više pomoći, da su se možda ranije ostvarili moji snovi o belom mantilu i da budem tu uz tebe. Ali mogu štedeti bar od moje užine na velikom odmoru. Nadam se da će i ostali naši drugari dati koliko su u mogućnosti da tamo negde, kad budeš bez nas i kad bude vreme užini, bar u mislima budeš siguran da smo tu negde uz tebe. Jednog dana ćeš se vratiti srećan i nasmejan i svi ćemo zajedno koračati ka vrhu našeg uspeha, ka snovima o belom mantilu. A ti ćeš, srećan što si bio deo nas, biti tu za neko drugo dete i za njegovo bezbrižno detinjstvo. Tvoja borba je borba svih nas - napisao je

Mehmed Goruždić, III-1

Medicinska škola "Dva heroja", Novi Pazar

Razredna III-1 Milena Tlačinac, nastavnica teorije i prakse, puca od sreće. Kakvu decu ima!

- Mnogo sam ponosna na njih, položili su ispit zrelosti. Deca velikog srca - kaže.

Nedeljku je kao druga majka. O svemu je obaveštava, uvek je zove. Pa i pred sam ulazak u operacionu salu.

- "Razredna, imam samo jednu želju - da se ovo što pre završi. Da jednom budem i ja kao ostali", rekao mi je pred sam ulazak u salu. Nekoliko dana pred transplantaciju bio je jako nervozan. Strah, trema, sve je to normalno. Ali javio se i čim je izašao iz sale: "Razredna, završeno, sve je u redu." "Bravo, ti si moj borac!, rekla sam mu - ističe Milena i dodaje:

- Celo odeljenje ga s nestrpljenjem čeka, a dok ne dođe, stalno se čujemo. Uvek je s nama. Prvi čas, čas odeljenske zajednice 1. septembra, imali smo svi zajedno, mi u školi, on u bolnici. Preko video-poziva. Da oseća da je i dalje deo nas, da nije razdvojen. Svih 45 minuta smo bili na vezi s njim - kaže razredna i dodaje:

- Znamo da će oporavak potrajati i da će duži period biti odsutan, ali mi ga s nestrpljenjem očekujemo da nam se vrati. Cela škola je uz našeg Neđa. Hvala svim profesorima na podršci i razumevanju.

Kurir.rs/J. S. Spasić