U zaječarskom selu Lubnica jedna mlada samohrana majka bije tešku bitku sa životom, pokušavajući i dovijajući se na sve načine da dođe do sredstava za život kako bi njen maleni sin ostao pored nje...
- Zovem se Radica Dumitrašković (23), a moj sinčić se zove Luka, i decembra će napuniti tri godine. Živimo u krajnjoj nemaštini, a ljudi iz zaječarskog Centra za socijalni rad su mi ponudili da dete dam u hraniteljsku porodicu gde će imati sve što mu je potrebno. Ni za živu glavu to ne želim jer sam i ja 15 godina živela u hraniteljskim porodicama, ne dao Bog nikom da to preživljava... – počinje priču ova mlada majka.
Otac Luke je iz Sokobanje, tako da je Radica tamo živela do raskida sa tim čovekom. Njega dete ne zanima, nikada nije ni pitao za njega a kamo li pomogao finasijski.
- Vratila sam se u rodno selo, u nedovršenu kuću svojih roditelja,..da ne pričam sada zbog čega sam bila kod hranitelja, preteško mi je. Mi u ovoj trošnoj kućici živimo u jednom sobičku. Voda i struja nisu uvedeni, pa vodu donosim, a kuvam na peći na drva. Kuvam kad imam šta... Sve nam treba, hrana, brašno, pampers, pasulj, ulje, ma sve...srećom, komšije nam donose često hranu, bio je i Crveni krst...Ja bih radila, ali u selu nema vrtića, nemam kod koga da ostavim dete – kaže Radica.
Srećom, ona je upoznala jednog divnog čoveka koji živi sa njima i obožava Luku, ali je i on bez posla pa ide po selu u nadnicu, gde god ga pozovu, radi sve poslove. Ali, to nije svaki dan, i to je premalo novca za goli život.Ovaj čovek je konkurisao za rudara i nada se pozivu, pa da se zaposli i da bude bolje.
- Da nije njega, mi bismo bukvalno gladovali, smrzavali se. Ovako, Luka ima hranu, nije gladan, a i mi po neki obrok. Da dodam i da nikada nisam imala para da odem do Sokobanje po dokumentaciju, tamo je i Lukina knjižica, karton...Zbog toga moj Luka nije primio ni jednu vakcinu i to me boli. Ja znam da će ova naša beda da prođe, Luka će porasti, ja ću se zaposliti, radiću bilo gde, zaposliće se i ovaj čovek koji je uz nas...Ali do tada... – kaže Radica.
Ona i preko društvenih mreža piše o svojoj muci, kaže nije je stid jer nije ona kriva zbog života koji je pretežak. Ako neko može i želi da im pomogne, kilogram brašna, ulja, pasulja, bilo čega..sve je itekako dobrodošlo.
Njena adresa je Radica Dumitrašković, Lubnica bb, 19208 Zaječar. Radica ima i mobilni, ali nema ga retko puni po komšiluku pa je često nedostupna, a njen broj je 062/1474103.
Kurir.rs/S.B.
NE PROPUSTITE
