BEOGRAD -Zimsko računanje vremena počelo je noćas, u noći između subote i nedelje kada smo kazaljke vratili sat unazad, pa smo spavali sat vremena duže.
Na ovu promenu mnogima je potrebno da se naviknu, a posebne zdravstvene tegobe imaju stariji ljudi i hronični bolesnici zbog čega su mahom iz Hitne pomoći intervenisali 116 puta.
- Javljao nam se ogroman broj ljudi zbog promene sata. Posebno pacijenti sa hroničnim bolestima koji su se žalili na bolove u grudima, povišeni krvni pritisak, respiratorne tegobe, otežano disanje i slično. Slali smo i ekipe na teren zbog toga. Takvim pacijentima je u ovim situacijama posebno važno da se pridržavaju propisane terapije, da je piju bez preskakanja i u tačno određeno vreme kako je je lekar propisao. Promena časovnika posebno utiče na pacijente starije od 60 godina - kaže za Blic Nikola Pokrajac, doktor beogradske Hitne pomoći.
Objašnjava do je ova populacija, hroničnih bolesnika, i ljudi stariji od 60 godina, već suočena sa izazovima održavanja stabilnog zdravstvenog stanja, često trpi dodatni stres i povećan rizik tokom perioda promene vremena.
"Organizam mora da se navikne"
Ljudski organizam funkcioniše kao osetljiv balans između unutrašnjeg biološkog ritma i spoljašnjeg okruženja. Kada se ovaj balans naruši, kao što se dešava prilikom promene časovnika, mnogi ljudi osećaju poremećaje u svom fiziološkom i psihičkom stanju. Međutim, za one koji već pate od zdravstvenih tegoba, ovi efekti mogu biti znatno ozbiljniji.
- Neophodno je otići ranije na spavanje da bi imali optimalni deo sna. Moramo dati šansu organizmu ako je navikao da spava sedam ili osam sati, bez obzira koje je vreme buđenja, mora da se prilagodi vreme odlaska u krevet tako da se zadrži period sna koji je potreban. Ako se tu napravi disbalans i čekamo vreme koje nam je uobičajeno za spavanje, bez obzira što je sat promenjen, otežaćemo period adaptacije – poručuje dr Kosić Bibić.
Istraživanja su pokazala da promena časovnika može veliki dubok uticaj na ljude koji se bore sa određenim zdravstvenim stanjima, poput srčanih oboljenja, dijabetesa, poremećaja spavanja, kao i neuroloških i mentalnih problema.
- Imamo određene hormone koji nas štite, to su hormoni sna i oni nas pripreme za odmor i rad u toku dana. Zato je potrebno vreme adaptacije na ovu promenu. Što je osoba mlađa brže će se adaptirati, ali promenu ove vrste svi osete. Neko samo prve sedmice, a neko i dve do tri nedelje kasnije - rekla je svojevremeno specijalista socijalne medicine dr Nada Kosić Bibić, načelnica Centra.
Inicijativa da se ukine sezonsko pomeranje sata pokrenuta je nakon mnogih svetskih istraživanja koja su utvrdila da prelazak sa zimskog na letnje računanje vremena i obratno donosi mnoge zdravstvene probleme ljudima koji se tada žale na umor, pospanost, depresiju, pojačan apetit, a statistika pokazuje da se povećava i broj srčanih udara i kardiovaskularnih problema koji znaju da završe i tragično.
Evropska komisija je 2021. godine predložila da se ukine sezonsko pomeranje sata a zemljama članicama prepuštena je odluka da li će ostati na zimskom ili letnjem vremenu. Do danas takav dogovor nije postignut a po svemu sudeći neće ni biti u bližoj budućnosti.
Samim tim, s obzirom na našu geografsku i svaku drugu povezanost sa zemljama EU, i u Srbiji će do daljeg nastaviti da se pomeraju kazaljke na časovnicima i to poslednje nedelje u martu, kada prelazimo na letnje, odnosno poslednje nedelje u oktobru, kada se vraćamo na zimsko računanje vremena.
Kurir.rs/Blic
NE PROPUSTITE
