DANAS NIKAKO NEMOJTE DA PREKRŠITE JEDNO PRAVILO! Evo šta nalažu običaji na Svetog Luku: Pazite ko vam PRVI ULAZI U KUĆU, evo i što

Danas se proslavlja Sveti Luka, a vrlo zanimljive priče i verovanja vezana su upravo za ovog sveca.

Poreklo je vodio iz sirijske Antiohije i rođen je u neznabožačkoj porodici, a još kao mladić u potpunosti je izučio grčku filosofiju, medicinu i živopis.

Za ovozemaljskog života Isusa Hrista i njegovog propovedanja, apostol Luka je imao prilike da se sa njim sretne licem u lice, da kraj njega usvaja njegovo učenje i da prisustvuje mnogim čudotvornim delima, kako se navodi u knjizi "Slave i praznici". Zbog toga je primio učenje Isusa Hrista i bio ispunjen Božanskom mudrošću, pa ga je Gospod uvrstio među sedamdesetoricu apostola koji su putovali po svetu i propovedali reči Jevanđelja.

Jednom prilikom nakon stradanja Isusovog, dok je sa Kleopom putovao za Emaus, ukazao mu se vaskrsli Gospod. Nakon što je Sveti Duh sišao do apostola, vratio se Luka u Antiohiju, gde je postao saputnik apostola Pavla i putovao sa njim po Rimskom carstvu preobraćajući neznabošce u hrišćansku veru.

Oko 60. godine napisao je svoje čuveno Jevanđelje, koje je po njemu nazvano Sveto Jevanđelje po Luki, i koje je treće po redu uvršteno u Novi zavet. U slično vreme napisao je Dela apostolska, koja predstavljaju važno svedočanstvo o životima apostola i prvim godinama hrišćanske crkve, i koja se takođe nalaze u Novom zavetu.

Posle mučeničke smrti Svetog apostola Pavla nastavio je sam da propoveda Božju reč i jevanđelja po Italiji, Dalmaciji, Makedoniji i drugim balkanskim predelima.

Jedno od najznačajnijih dela apostola Luke jeste živopisanje ikona. On je tu umetnost posve izučio i za života je živopisao tri ikone - Presvete Bogorodice, kao i ikone Svetih apostola Petra i Pavla. Stoga se Sveti apostol Luka smatra začetnikom i osnivačem hrišćanskog ikonopisa.

U dubokoj starosti je nastavio sa propovedanjem Jevanđelja i preobraćanjem bezbožnika i idolopoklonika u hrišćansku veru, putujući po Liviji i Gornjem Misiru, odakle se iznova vratio u Grčku. Preminuo je u 84. godini, kada su ga neznabošci obesili o jedno drvo masline u Tebi zarad vere u Hrista. Njegove svete mošti prenete su u Carigrad za vreme cara Konstancija, sina Svetog cara Konstantina.

Običaji i verovanja za Lučindan

U našem se narodu kult Svetom apostolu i jevanđelisti Luki naročito učvrstio za vreme vladavine despota Đurđa Brankovića, koji je prilikom turskih osvajanja premestio njegove mošti u svoju crkvu Svetog Uspenja u Smederevu, gde su se nalazile sve dok nisu prenete u Kupinovo u Sremu, a posle toga im se gubi svaki trag. U Srba se ovaj praznik najčešće naziva Lučindan i on je u narodnom kalendaru od izuzetnog značaja, budući da se smatra deobnim danom između jeseni i zime.

Sveti apostol i jevanđelista Luka praznuje se pre svega zbog zdravlja i blagostanja, a ponegde se ustalio i kao takozvani praznik od vukova, pa su domaćini vezivali vrpce oko tora, ne bi li čeljusti vukova ostale neisukane da ne mogu klati ovce.

Lučindan je jedan od praznika kada su se tradicionalno organizovale takozvane ovnovske svadbe, koje su bile rasprostranjene širom Srbije, a u različitim krajevima vezuju se za različite praznike. Naime, domaćini bi ovnove razdvajali od ovaca nekoliko sedmica pre Lučindana, a na sam taj dan organizovani su salaši ili gozbe, na kojima su se uz bogatu trpezu ovnovi i ovce ponovo spajali. Običaj je bio da ženska deca uzjašu ovnove pre nego što ih domaćin pusti među ovce kako bi bilo što više ženskih jaganjaca.

Lučindan se smatra jednim od većih narodnih praznika, a takođe je i zaprešni dan, te se na ovaj praznik prema narodnom verovanju strogo branilo obavljanje bilo kakvih poslova.

Lučindan je porodična slava mnogih porodica, svetkovina u pojedinim naseljima, odnosno zavetina, a praznovala se i kao esnafska slava raznih zanatlija koji su za svog zaštitnika uzeli Svetog Luku. Među njima su kasapi, ćevabdžije i kobasičari. Svetog Luku kao svoju slavu proslavljaju i vatrogasci, pripadnici dobrovoljnog vatrogasnog društva u Zemunu.

Naš narod veruje da bi ovih dana trebalo opasati torove, kako vukovi ne bi davili stoku. Poznata je izreka: „Ide Luka, eto vuka". Takođe je poznato i da je zima odmah iza ugla posle ovog praznika pa se kaže i „Sveti Luka, sneg do kuka".

Danas ne smete da budete preki i nervozni jer je Sveti Luka bio blag i miran i uvek pomagao ljudima.

Veruje se i da se posle obeležavanja praznika posvećenog Svetom Luki valja nadati rđavom vremenu. Svojevremeno, Vuk Karadžić je zabeležio:

– U Hercegovini, na Lučindan, domaćin porani u tor da vidi kako stoka toga jutra leži: ako je podvila noge poda se, kažu da će biti zla zima i godina, a ako je noge opružila, kažu da će biti dobra i zima i godina.

U Crnoj Gori se veruje da je nebeska duga pojas Svetog Luke. To znači da se Sveti Luka moli za nas. U južnoj Srbiji se po prvom gostu koji uđe u kuću na Lučindan gata kakva će zima ili godina biti.

Kurir.rs/Ona.rs