Marko Stefanović, na društvenoj mreži Instagram poznatiji kao "gospodin sa izuzetnog puta", posetio je više od 50 zemalja. On je za Mondo pričao o svojim "najizuzetnijim" putovanjima, kao i o tome kako je postigao da njemu putovanja postanu posao i kako je uspeo da spoji "lepo i korisno".
Rođen je u Sokobanji, ali je odavno stanovnik Novog Sada, barem kada je u Srbiji.
"Nekako sam dočekao taj momenat da putovanja postanu moj 'full time job', odnosno posao koji jedino radim. Dugo sam bio u komunikacijama i u prodaji, nekih petnaestak godina, gde sam nakon studiranja, u neku ruku bio malo razočaran, jer turizam u to vreme (1998. do 2002.), nije bio nešto od čega bih se ja "najeo hleba" i nagledao sveta. Onda sam nekako razmišljao da sebe usmerim na neku drugu stranu i krenuo edukacije iz prodaje jer mi je to donelo taj novac koji je počeo da finansira moja putovanja. Nije moja ideja bila od starta ovo digitalno, jer tad u to vreme, to nije ni postojalo, ali je nekako prirodno došlo samo po sebi. Neko bi možda pomislio: 'Ma lako je njemu, on je iz porodice ovakve ili onakve, lako je kad imaš para i slično', ali jedan podatak, za koji sam siguran da je zanimljiv, svakom ko voli putovanja, jeste da nikad nije kasno i pravo vreme će doći ako želiš dovoljno dugo. Moje prvo putovanje u inostranstvo bilo je kada sam imao 26 godina - ne zato što nisam hteo, nego takve su okolnosti bile, nismo mogli da priuštimo sebi neka putovanja. Moje prvo putovanje je bilo 2005. godine u Egipat. Od onda do sad posetio sam između 50 i 60 zemalja", rekao je Marko.
Pošto se na Instagramu zoveš "gospodin sa izuzetnog puta", koje je bilo tvoje 'najizuzetnije' putovanje?
"To je teško, to me uglavnom svi pitaju i baš je teško odrediti. Kao kad nekoga pitaju koje dete više voli. Ja na svakoj destinaciji gledam da pronađem nešto kako bih se emotivno povezao sa tim mestom. Ako ne gledam u tom konvencionalnom smislu lepotu neke destinacije. Nije svaka destinacija lepa vizuelno, nije svaka zanimljiva po tim nekim stvarima - sad ima ove atrakcije ili one, ali energija svakog mesta je drugačija i ja volim da to ostetim. Da se družim sa lokalnim stanovništvom, da upoznam njihove običaje, da probam njihovu hranu - ali je to nešto što mi ne donosi neku vrstu razočarenja, jer kad neaš nikakva očekivanja onda i ne budeš razočaran. Kad putuješ otvorenog srca i uma, mislim da te to i dočeka tamo na destinaciji, da ljudi to prepoznaju, da ti se onda otvore lakše. Možda i saznaš neke stvari koje ne bi kad bi išao samo i štirklirao sa liste šta si video. Ali hajde da probam bar da napravim listu top 5 destinacija:
1. Kuba
"Kad god me to pitaju, Kuba mi je na pameti. Vreme je jedini resurs kog nemamo dovoljno i smatram da je luksuz ponavljati destinacije, ima toliko mesta na svetu koja možemo da vidimo, da upoznamo - ali na Kubi sam bio tri puta. Nešto me vuče, pa sam morao to da ponovim. Dobro sam istražio Kubu. Prvi put sam bio preko mesec dana, sam, i to je bilo putovanje gde sam imao samo avionsku kartu u džepu i nisam znao ništa. Ni gde ću, ni šta treba da vidim, apsolutno ništa. Mislim da mi je to bilo jedno od najlepših putovanja. Saznavao sam tamo gde idem sledeće, ta energija je neponovljiva. Neko ko smatra da su to Karibi, luksuz, pa ode tamo, uglavnom se vrati razočaran. Ja se nikada nisam razočarao jer nema tu kod mene puno pripreme. Uglavnom se moje odluke menjaju na putu. Gde mi više nije zanimljivo - idem dalje, gde mi se dopalo, možda ostanem duže. Na taj način nađem sebi nešto zanimljivo".
2. Rio de Žaneiro
"Rio je kupio moju pažnju iako nisam to očekivao u startu. Ja sam malo po prirodi kontraš i po prirodi imam urođen taj srpski inat, da ako je nešto previše popularno, da ja to onda neću. Ali ima razloga taj 'hajp', zašto je toliko popularan. TO nisam očekivao, Rio se stidljivo progurao na moju listu od top pet destinacija.
3. Kambodža
"Nekako uvek smatram da ljudska kreativnost ne može da se poredi sa prirodom, i tu uvek možemo da vidimo da priroda uvek uzima svoje nazad. Kompleks hramova koji se nalazi u džungli je jedna od najimpresivnijih stvari koje sam ikada video. Nalaze se na 500 kvadratnih kilometara, i tu sam se najživlje osećao. Divlja priroda me oduševljava najviše."
4. Meksiko
"Tamo ima za svakoga po nešto. Gastronomija, istorija, plaže, noćni život.. "
5. Karibi, Honduras
"Ostrvo Roatan, poznato kao poslednje utočište jednog od najpoznatijeg pirata. Postoji mnogo legendi koje pričaju o izgubljenom blagu na tom ostrvu. Ostrvo je divlje, 90 posto ostrva pokriva tropska šuma, kao kad zamisliš neki raj tropski."
Je l' si se nekada susreo sa nekom životinjom koja je otrovna, opasna?
"Jesam, volim životinje da viđam u njihovom prirodnom staništu, ne volim da podržavam aktivnosti kao što su zoološki vrtovi i neka prihvatilišta. Pogotovo ne neke zabavne stvari, kao što su oni delfinarijumi jer tretiraju te životinje na neki nehuman način da bi ih dresirali, a sve zarad naše zabave. Najlepši mi je osećaj, koliko god da se tad adrenalin meša sa strahom kad vidim neku divlju životinju u prirodi. Imao sam bliski susret sa grizlijem. To je bio momenat koji baš ne mogu da opišem ljudima, to je stvarno neponovljivo iskustvo. I svestan sam bio tog momenta tek kad je on prošao. Tih nekoliko sekundi kad me je medved pogledao i otišao, e onda sam seo i 15 minuta sam samo sedeo, nisam mogao da krenem dalje. Krenulo je da se odmotava, šta bi bilo kad bi bilo. Viđao sam i razne zmije, guštere, losa sam sreo. Žao mi je što nisam video jaguare. Bio sam na Šri Lanci i imao sam situaciju u njihovom nacionalnom parku koji je poznat kao mesto gde živi najveća populacija jaguara na otvorenom i u divljini, preko 500 jedinki ih ima, ja nisam video nijednog.
Jedna situacija kad si se uplašio je bila kad si video medveda, a da li je postojala još neka situacija na nekom drugom putovanju koja te uplašila?
"Pa nije, meni žena kaže da sam ja neracionalan čovek, kao veliko malo dete. Možda i ne gledam realno na neke situacije. Ne očekujem loše situacije da se dese i verujem u taj zakon privlačenosti univerzuma, da ono što nosim u sebi da će to i da me sačeka - i stvarno do sada, pored svih ovih nekih situacija, nikad nisam upao u neprilike ili u neke probleme".
Pošto je druga omiljena destinacija Rio, da malo pričamo o favelama koje su meni najinteresantnije? Saznala sam da je tebe član bande proveo kroz favelu, da nisi hteo turističkog vodiča, pa kako je sve to izgledalo, kako si došao do člana bande?
"To je zanimljiva priča. Drugar i ja smo organizovali to putovanje. To je ono kad si me pitala kako putujem - pa zapravo nekad organizujem putovanja, nekad sa agencijom jer postoje destinacije koje su jeftinije kad ideš preko agencije. U ovom slučaju smo nas dvojica organizovali sve i udružili se sa jednom od naših agencija, da pokrijemo pravne okvire. Sasvim slučajno smo upoznali tog momka i dogovorimo odlazak u favelu sa njim. Favele napreduju, nije to više kao u filmu, tamo žive siromašni i ima sitnog kriminala, ali nekada je bilo opasnije zbog ratova bandi, ali sad već oni vide potencijalnu mogućnost zarade na svaki mogućni način, pa su se malo i otvorili za turizam. I mi da ne odvedemo grupu standardnim putem, pošto postoje lokalne agencije koje vode tamo, smatrali smo da je to sterilno, mi smo hteli malo adrenalina. Dva tri dana pred put tamo saznaje vlasnik agencije za to i kaže on: 'Da li ste vi normalni, vodite 15-16 ljudi sa članovima bande, to ne može!'. Mi sad zovemo ovog momka i govorimo da moramo to da otkažemo. Zovemo ga i kažemo to prosto nije do nas i nama ovaj lik uzvraća prikrivenim pretnjama. 'To ne može tako, ovde se znaju kodeksi. Reč je reč, nešto što dogovorimo, to mora da se ispoštuje i rekao je, 'baš se radujemo da vas vidimo taj dan u faveli'.
U faveli se apsolutno sve zna. Oni imaju nekoliko ulaza i znaju i kontrolišu, ko dolazi, gde dolazi, gde ide i zašto ide i tačno znaju kad neka gaencija dovede turu. I rekli su nam morate da platite 100 evra reket zato što smo odustali. Mi sad pričamo o tome, kažem ja ovom drugaru, mi to moramo da platimo inače nećemo imati mira ovde u Riju. Jedino da se zatvorimo ovde u hotel i da ne mrdamo odatle, ali to nije opcija. Rekli smo da ćemo mi to da platimo, ali pod našim uslovima, da ne misle da smo neke 'šonje'. Ako im mi to damo tako, da nas posle ne sačekaju tako pa nam posle pokupe sve i telefone i da nas maltretiraju. I mi se dogovorimo da mu kažemo daćemo ti 35 evra, ali da nas dvojicu vodi u favelu noću i to na žurku neku. To sad zvuči sumanuto kao ideja, ali šta sad, kažemo pa ako prođe super, ako ne - nećemo izlaziti iz hotela. On se zbunio i rekao da 'moram da nazovem šefa.' Mislim da nam je to bilo najdužih pet minuta u životu dok smo čekali taj telefon da zazvoni. Zvoni telefon, a šef je rekao: 'To su neke budale - može!' I mi sednemo u taksi to veče, idemo kod čoveka kog ne poznajemo, koji nam je pretio do malopre. Odlazimo tamo, izašli, vreme je bilo odlično, ali kako smo izašli iz taksija krenuo je neki nenormalni pljusak koji je izgledao kao nikad jači u životu. Samo smo se pogledali i pomislili, da li je ovo znak da se vratimo nazad, da batalimo sve ovo. Ali smo videli da život nije prestao tu. Ljudi koji su tu bili nisi pobegli od kiše. Taj strah je tad nestao. Ušli smo unutra, ovog lika nema nigde, kad eto ga ide... nije prošlo par minuta, on dolazi smeje se i viče 'Amigos', i tu je krenuo provod. Vodio nas je kod jednog od šefova favele da nas upozna, pošto je glavni šef bio u zatvoru. Vodili su nas da nam pokazuju gde mu prave hacijendu sa bazenom. Igrali smo se sa decom njihovom, jeli kolače. Žene iznose kolače, ljudi koji prodaju neke sitnice su došli odmah da nas pozdrave. I sad smo mi pitali kako ljudi ovako ostavljaju svoje radnje, a da nema nikoga unutra? Kazali su nam da nema krađe tamo. Da postoje kodeksi koje svi poštuju. 'Da ti neko nešto ukrade, pa mi bismo mu prste odsekli', rekli su. Tako da nas je i tu dočekala jedna lepa atmosfera. Ne može ništa da se generalizuje u životu i nisu svi tamo kriminalci.
Hoćeš da nam ispričaš više za tu žurku na kojoj ste bili, gde si sreo i dilere?
Postoje nekoliko puta godišnje žurke koje organizuju "drug lord-s", odnosno narko bosovi. Favele su kao države za sebe, tamo ni policija ne zalazi često, postoje neke specijalne jedinice koje se zovu 'Bope', i oni su možda najveća potencijalna opasnost za mir u faveli. Jer su oni malo veći kriminalci nego oni iz favela. I tamo postoji mogućnost da se desi rat između dve bande. Nekoliko puta godišnje u doba primirja, što je sad sve češće ti šefovi favele organizuju žurke koje zovu 'Fank parti'. Sve ono što na filmu može da se vidi, raskalašno, nenormalno, razuzdano - baš tako izgleda ta žurka koja se dešavala to veče. Tu je obezbeđenje bilo nenormalno i na sve strane smo viđali te pripadnike specijalnih jedinica, koji nisu čuvali ljude, nego su čuvali šefove favele. To su neki polu otvoreni prostori, to se odvija i van i unutra, ma haos."
Koje je sledeće putovanje koje planiraš, ako možeš da nam otkriješ?
Imam jednu jako dobru ideju, koja se ne odvija baš u smeru u kom ja hoću. Nešto sporo traju sad te dozvole, sporo traje birokratija. Radim na tome da stupim u kontakt sa preostalim kanibalskim plemenima, duboko u džungli ostrva Papua Nova Gvineja u Indoneziji. Ali je tamo njima osetljiva situacija jer je ostrvo podeljeno između Papue i Indonezije, ima dosta tenzija, neki građanski rat se vodi već dosta godina i jako je teško dobiti dozvolu uopšte. Oni prihvataju civilizaciju, ali pod vrlo kontrolisanim uslovima i to čekam neka tri, četiri meseca, ali ništa se nije pomaklo sa nulte tačke. Planiram sam da idem, a i ne znam koga bih od društva ubedio da ide na takvo nešto. Samo se nadam da me neće pozvati na večeru tamo, sve je dobro dok se to ne desi. Ali prvo sledeće putovanje početkom novembra je Italija. Idem u Firencu i Rim, tamo do sada nisam bio. Ali te destinacije koje su mi blizu nekako izbegavam uvek, govorim sebi da imam vremena za njih. Uvek gledam da što dalje pobegnem i da što dalje otputujem, a ovo mi je sve tako tu je.."
Kurir.rs/MONDO
NE PROPUSTITE
