Dan primirja u Prvom svetskom ratu obeležava se danas širom sveta, a glavni simbol veličanstvene pobede srpske vojske nad Centralnim silama je cvet Natalijina ramonda.
Ovaj cvet se može naći samo na području Balkana, u Srbiji, Severnoj Makedoniji i severnoj Grčkoj.
Poput mitske ptice Feniks i srpske vojske u Prvom svetskom ratu, Natalijina ramonda ima zapanjujuću sposobnost da "vaskrsne". Čak i kada je potpuno osušena, samo malo vode dovoljno je da biljka oživi.
Višegodišnja je, zelena i zeljasta biljka koja ima snažno podzemno stablo, visoka je desetak centimetara, a krunica je uglavnom ljubičaste boje.
U amblemu koji se nosi na reveru, osim cveta Natalijina ramonda, nalaze se i dve zelene trake, koje asociraju na lentu albanske spomenice.
Zavod za zaštitu prirode Srbije pominje da je Natalijinu ramondu 1882. godine, u Jelašničkoj klisuri nadomak Niša, otkrio je lekar i botaničar Sava Petrović, dvorski lekar kralja Milana Obrenovića.
On je zbog kraja u kojem je otkrio taj cvet, želeo da ga nazove "Niška ramonda", ali je ipak odlučio da mu ime da po kraljici Nataliji Obrenović.
Taj cvet je u Srbiji zaštićen zakonom, kao "strogo zaštićena vrsta" što znači da je strogo zabranjeno i kažnjivo njeno sakupljanje i narušavanje staništa.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
