Iako nije postojao nijedan dokaz o umešanosti Kraljevine Srbije u organizaciju i izvršenje atentata u Sarajevu 1914. godine, autrougarske i nemačke vlasti su putem propagande i fabrikovanih dokaza zvanično upirale prst u srpsku vladu, pripoveda istoričar dr Aleksandar Životić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, u četvrtoj epizodi iz serijala kratkih filmova, posvećenoj dešavanjima u Srbiji između atentata i ultimatuma 28. jun - 28. jul 1914.
Epizoda se može pogledati na sajtu i Jutjub kanalu Ministarstva odbrane koje je kroz 60 dokumentarno-edukativnih minijatura podseća na junaštvo i slavu srpske vojske u Prvom svetskom ratu.
Profesor Životić navodi da nakon što je 28. juna 1914. u Sarajevu Gavrilo Princip izvršio atentat na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda, usledila je opširna istraga u okviru koje su masovno hapšeni atentatori, njihovi suizvršioci, kao i veliki broj onih koje su austrougarske vlasti označile kao njihove pomagače.
Došlo se do saznanja da je za izvršenje atentata korišćeno oružje proizvedeno u kragujevačkoj fabrici, kao i da su atentatori bili u bliskoj vezi s majorom Vojislavom Tankosićem.
Srpska vlada odmah je osudila atentat. Iako nije postojao nijedan dokaz o umešanosti Kraljevine Srbije u organizaciju i izvršenje atentata, autrougarske i nemačke vlasti su putem propagande i fabrikovanih dokaza zvanično upirale prst u srpsku vladu, ističe dr Životić.
Već 5-6. jula između nemačkog kajzera Vilhema Drugog i austrougarskog cara Franca Josifa postignuta je saglasnost o početku rata. Sarajevski atentat trebalo je iskoristiti kao povod za otpočinjanje rata protiv Antante u najpogodnijem političkom i vojnom trenutku za Centralne sile, ocenjuje profesor.
Austrougarski ultimatum usledio je 23. jula. Od Kraljevine Srbije očekivalo se da u roku od 48 časova pozitivno odgovori na austrougarske zahteve. Traženo je da Srbija raspusti organizaciju "Narodna odbrana", da zabrani propagandu protiv Austrougarske, sudski goni organizatore i saučesnike u planiranju atentata i da prihvati učešće austrougarskih organa u istrazi na svojoj teritoriji.
Srpska vlada je po savetu predstavnika sila Antante reagovala krajnje pomirljivo, prihvativši postavljene zahteve, izuzev traženja da austrougarski činovnici vrše istragu u Srbiji. To je bilo u suprotnosti s domaćim zakonodavstvom i narušavalo je državni suverenitet. Bila je spremna i da čitav spor preda Međunarodnom sudu pravde u Hagu.
Usledila je hitna evakuacija Beograda, prelazak vlade u Niš 25. i početak opšte mobilizacije srpske vojske 26. jula 1914. godine. I Austrougarska je počela pripreme za rat. Rusija je stala iza Srbije, pruživši joj punu podršku.
Austrougarska je 28. jula redovnim telegramom objavila rat Srbiji, naveo je profesor Životić.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
