Dosije je bio toliko uznemirujući, otkriva jedan neurolog, da posle čitanja nije mogao da spava. U njemu su se nalazile tvrdnje da jedan eksperimentalni lek, koji navodno ublažava oštećenja usled moždanog udara - i koji je bio planiran za izdavanje dozvole po ubrzanom postupku, jer ispunjava dotad neispunjenu medicinsku potrebu - zapravo povećava rizik od smrti kod pacijenata koji ga primaju, piše Fajnenšel tajms.
Dosije do kojeg je došao jedan istraživački novinar sastavili su uzbunjivači, a nedavno je dostavljen američkom Nacionalnom institutu za zdravlje, koji upravo završava 30 miliona dolara vredno kliničko ispitivanje ovog leka.
Uzbunjivači tvrde da je nadaleko čuveni neuronaučnik koji vodi ovo istraživanje, Berislav Zloković sa Univerziteta Južne Kalifornije, vršio pritisak na kolege da unose izmene u laboratorijske beleške i potpisivao se kao koautor naučnih radova koji sadrže izmenjene rezultate. Univerzitet trenutno sprovodi istragu; Zloković, kako navodi njegov advokat, sarađuje sa istražiteljima i osporava bar neke od navedenih tvrdnji.
Činjenice u vezi sa ovim slučajem, objavljene u časopisu Sajens (Science) prošle nedelje, tek treba da budu utvrđene, ali naučna istraživanja ubrzano postaju pravi katalog nezgoda, malverzacija i nedoličnog ponašanja.
Iskorenjivanje grešaka i manipulacija ne bi trebalo da zavisi od uzbunjivača ili posvećenih amatera koji preuzimaju lične pravne rizike zarad opšteg dobra. Umesto toga, nauka bi trebalo da primeni nešto od svoje čuvene strogosti i da profesionalizuje posao otkrivanja prevara.
Znamo samo za uhvaćene
Zloković nije jedini poznati naučnik koji je osvanuo u novinskim naslovima iz pogrešnih razloga. Prošlog juna, Frančeska Đino (Francesca Gino), profesorka bihejvioralnih nauka na Univerzitetu Harvard, optužena je za nepravilnosti u podacima od strane tri američka istraživača koji vode blog Data Colada. Đino je poslata na administrativno odsustvo, a nedavno je podnela tužbu za klevetu i protiv Harvarda i protiv osoba koje su iznele ove optužbe. Trio koji stoji iza bloga Data Colada je dosad uz pomoć svojih pratilaca sakupio preko 376.000 dolara za sudske troškove.
Kako napominje psiholog Doroti Bišop (Dorothy Bishop) sa Oksfordskog univerziteta, znamo samo za one koji su uhvaćeni. Po njenom mišljenju, naš "opušten stav" prema epidemiji naučnih prevara predstavlja "katastrofu koja samo što se nije desila". Mikrobiolog Elizabet Bik (Elisabeth Bik), koja se bavi proverom podataka, a posebno je specijalizovana za uočavanje sumnjivih vizuelnih prikaza, mogla bi reći da se katastrofa već dešava: njen rad, za koji sredstva prikuplja preko Patreona, doveo je do preko hiljadu povučenih naučnih radova i skoro isto toliko korekcija.
Skoro sav taj posao Bikova je obavljala u slobodno vreme, suočena s neprijateljskim reakcijama i pretnjama sudskim postupcima. Umesto ovakvog ad hok vigilantizma, kako tvrdi Bišopova, trebalo bi da postoji prava policijska služba, sa armijom naučnika posebno obučenih - možda kroz masters program - da štite integritet naučnih istraživanja.
To nije loša zamisao, pod uslovom da ubedimo izdavače i institucije da ih angažuju (izdavač Spandidos, koji objavljuje radove iz oblasti biomedicine, ima interni tim za borbu protiv prevara). Na ovaj način bi se možda zaustavio rast takozvanih fabrika naučnih radova - industrije vredne, po nekim procenama, milijardu dolara, gde beskrupulozni istraživači mogu da kupe autorstvo nad lažnim radovima koji će posle recenzije biti objavljeni u naučnim časopisima.
Kina igra ogromnu ulogu u ovoj nečasnoj praksi, podstaknutoj globalnom kulturom "objavi ili nestani", koja forsira takmičenje između naučnih radnika i rangira ih po tome koliko često se njihovi radovi objavljuju i citiraju.
Recenzenti, uglavnom neplaćeni, ne mogu uvek da uoče prevaru. A kako količina naučnih radova neprestano raste - procenjuje se da je samo 2021. godine iz Kine stiglo oko 3,7 miliona radova - smanjuju se šanse da prevaranti budu otkriveni. Neki istraživači su uhvaćeni na društvenim mrežama dok su pokušavali da oportunistički dodaju svoja imena na postojeće radove, pretpostavlja se u zamenu za novac.
Savremeno reketiranje
Veštačka inteligencija je dar s neba za ovo savremeno reketiranje. Tim istraživača je tokom 2021. godine proučavao u kojoj meri je u literaturi došlo do porasta broja izvitoperenih fraza koje je generisala AI, kao što je, na primer, "falsifikovana svest" umesto "veštačke inteligencije". Ipak, kako jezički modeli budu napredovali, tekstovi koje generiše mašina više neće biti očigledne besmislice. Kad iskvareni rezultati i sumnjivi skupovi podataka preplave literaturu, oni će postati defektni gradivni blokovi za dalju analizu - podrivajući temelje nauke koja tek dolazi.
Ono zbog čega je ova praksa problematična nije samo očigledna obmana. To može biti i površno urađena analiza ili biranje isključivo "podobnih" podataka. Možda i dobronamerna uverenost istraživača da bi, samo kad bi pronašao prave pacijente i na pravi način prilagodio svoja klinička ispitivanja, rešio užasni problem demencije. Imajte u vidu i činjenicu da su oni koji donose propise u medicini uvek spremni da preispitaju odnos između troškova i koristi kod zdravstvenih stanja koja se teško leče, i dolazimo do okruženja u kojem vešta prezentacija ishoda ispitivanja može da odredi sudbinu leka vrednog milijardu dolara.
A to je, zapravo, pravi problem: nedostatak dubinske analize znači da je potencijalna korist od zaobilaženja ili kršenja naučnih pravila veća od podsticaja da se ta pravila poštuju.
Kurir.rs/ FT.com/ Anjana Ahuja
NE PROPUSTITE
Bonus video:
