U jeku Prvog svetskog rata od januara do kraja aprila 2015. umrlo je 14.909 srpskih vojnika najviše od tifusa, a kako se Srbija izborila sa ovom smrtonosnom zarazom tema je kratkog dokumentarno-edukativnog filma iz serijala "Minijature" koji se može pogledati na Jutjub kanalu Ministarstva odbrane i Vojske Srbije.
Uz svaku od minijatura, a biće ih ukupno 60 u produkciji "Zastava filma", na sajtu ministartva se može pročitati i propratni tekst, poput ovog koji je sročio dr Mile Bjelajac sa Instituta za noviju istoriju Srbije.
Rat 1914. godine doneo je Srbiji velike gubitke. Zalihe sanitetskog materijala bile su istrošene, bilo je malo lekara. Kroz bolnice je prošlo više od 90.000 ranjenih i bolesnih. Opšte higijenske prilike su se pogoršale. Oko 70.000 zarobljenika i stotine hiljada izbeglica bili su u stalnom pokretu.
Da je prenosilac pegavca bela vaš, znalo se među epidemiolozima od 1909. godine. Deo srpskih lekara, komande i trupe nisu o tome bile blagovremeno informisane. Vaši su uvek bile pratilac ratnika, ali one zaražene došle su sa austrougraskim zarobljenicima poreklom iz endemičnih krajeva monarhije, iz Galicije. Prilikom bekstva Austrougari su ostavljali bolesne.
Zaraza se te zime 1915. godine najviše širila preko nedezinfikovanih vagona i staničnih zgrada gde su se mešali vojnici i civili. Epidemija se širila i zaprežnim kolima koja je sanitet koristio za evakuaciju ranjenih i obolelih sa fronta.
Bolnice sa nedovoljnim prostorom i malim brojem osoblja bile su inicijalno mesto epidemije. Najteže je bila pogođena valjevska bolnica, ali i samo mesto. Oboleli od tifusa smeštani su u škole, gimnazije, hotele… Ceo grad Valjevo postao je jedna ogromna bolnica.
Zajedno sa srpskim lekarima borili su se dobrovoljci stranci i lekari zarobljenici. Škotlanđanke dr Elionor Solto, Elizabet Ros i Elsi Inglis, koja je vodila "Misiju škotskih žena", lečile su u svojim bolnicama i infektivne bolesnike.
U proleće je u Kragujevac stigla britanska vojna sanitetska misija pukovnika Vilijama Hantera. Njegova zasluga je neprocenjiva jer je dao uputstva za pravljenje i korišćenje parnog bureta, najefikasnijeg i najjeftinijeg sredstva za dezinfekciju. To bure, koje je pored drugih mera uspelo da suzbije epidemiju, ubrzo je i u svetskoj istoriografiji postalo poznato pod nazivom "srpsko bure". Korišćen je poseban voz za dezinfekciju i vršena je vakcinacija protiv trbušnog tifusa.
Prvu američku misiju predvodio je dr Edvard Rajan, koji je u beogradskoj bolnici organizovao borbu protiv pegavca. Srpskim građanima tih dana pomagale su i misije iz Francuske, Rusije, Kanade, Grčke, Holandije, Danske i Poljske.
Prema podacima Sanitetskog odeljenja Vrhovne komande, od januara do avgusta 1915. godine umrlo je 16.475 vojnih lica. Od toga je od januara do kraja aprila umrlo 14.909, sigurno najviše od tifusa. O civilnim žrtvama epidemije tifusa nema pouzdanih podataka.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
