Posle dramatičnih slika snega, ali i porasta Lima u oblasti Zapadne Srbije protekle nedelje, sada stižu i slike klizišta koje se pokrenulo u Priboju. Zbog toga je Štab za vanredne situacije proglasio vanrednu situaciju u delu Pribojske banje. Prof. dr Biljana Abolmasov, dekan Rudarsko-geološkog fakulteta kaže da su okvirne procene da je negde oko 30 odsto teritorije Srbije podložno klizištima.
Profesor dr Biljana Abolmasov, dekan Rudarsko-geološkog fakulteta, kaže da je upravo to područje u zoni centra za rehabilitaciju Pribojske banje, klizište koje je poznato već više od 40 godina.
- Ne znam da li su u međuvremenu rađena istraživanja i na osnovu čega je projekat napravljen, ali je to poznato klizište. Što se tiče teritorije Srbije, procena je još uvek okvirna da je negde oko 30 odsto teritorije Srbije podložno klizištima - navela je Abolmasova za RTS.
Najčešći pokretač padavine
Prema njenim rečima, za početak bi morala da se urade istraživanja, jer bez geoloških istraživanja ne može se uraditi projekat sanacije.
- U principu, pre bilo kakve zgrade bilo kog objekta trebalo bi detaljno da se istraži teren. Znači ja ne mogu da tvrdim da li je to rađeno, jer nisam bila dole i ne znam, ali to je pravilo - napomenula je Abolmasova.
Istakla je da je država dužna da uradi nacionalnu procenu rizika, najavila je da će ove godine biti urađena i nova karta.
- Svako brdo može biti klizište, ali u našim klimatskim uslovima najčešći pokretač su obilne padavine koje mogu biti ili kumulativne, što znači da u dužem vremenskom periodu bude padavina, ili intenzivne padavine, kada u vrlo kratkom vremenskom periodu bude velika količina padavina - kaže Abolmasova.
Prema njenim rečima, najrizičniji period za klizišta su jesen i proleće.
Bolje preduprediti nego sanirati
- Kod nas je pik padavina negde u maju i junu, pre klimatskih promena uobičajeno je bilo da mart i april budu meseci kada dolazi do aktiviranja, odnosno reaktiviranja klizišta, a da negde u oktobru, novembru bude neka druga faza. Međutim, sada je to sve malo pomereno - kaže profesorka.
Napomenula je da je uvek jeftinije preduprediti klizište, ali da ako niste do tada imali istraživanje na određenom terenu, onda baš i ne možete da predvidite gde će da se pojavi.
Odgovarajući na pitanje kako se u svetu bore sa klizištima, profesorka kaže da zemlje koje su dosta uznapredovale, pre svega poštuju plansku dokumentaciju.
- Dešava se da cena sanacije prevazilazi cenu samih objekata, odnosno placeva i terena, tako da se u tim slučajima raseljavaju lica i to nije samo kod nas. To je praksa širom sveta - kaže Abolmasova.
Kurir.rs/ RTS
NE PROPUSTITE
Bonus video:
