Povodom objavljivanja razultat naučnog istraživanja: "Genomska istorija Balkana od rimske granice do slovenskih migracija", u emisiji Puls Srbije govorili su naučnici koji su učestvovali u ovom projektu: dr Željko Tomanović, profesor Biološkog fakulteta i dopisni član SANU, Ilija Mikić sa Aerheološkog instituta, a u program se uključio i profesor doktor Miodrag Grbić sa Univerziteta Vestern u Kanadi.
Prof. Grbić je konstatovao da je osim poznatog lepenskog vira i vinčanske kulture, istorijski veoma značajna i starčevačka kultura:
- Starčevačka kultura je veoma značajna. Prvi hleb u Evropi ispečen je u Starčevu. Preko puta starčeva imamo vinčansku kulturu koja počinje otprilike 4.500 godina pre naše ere. Imamo prvu metalurgiju i posle toga imamo jedan period gde ovaj deo balkanskog poluostrva postaje deo rimskog carstva. Sva istraživanja su dosad bila u domenu istoriografije i arheologije. Sada, međutim, tehbologijom sekvenciranja genoma možemo doću do mnogo preciznijih podataka - rekao je Grbić i dodao:
- Mi smo u stvari mešavina različitih populacija počeviši od bronzane populacije, što je utvrđeno nepobitno najnovijih genomskim tehnlogijama. Na osnovu toga možemo pošto smo počeli od bronzanog doba da vidimo kompoziciju naše populacije koja se uglavnom sastoji od lokalne starobalkanske populacije. Sa dolaskom Slovena u sedmom veku imamo i mešavnu i unošenje slovenskog DNK u našu populaciju. Već u desetom veku imamo identičnu populaciju koja je prisutna i danas.
Rekao je da je izdvajanje stare DNK veoma složen proces:
- Tehnološki, izdvajanje stare DNK je veoma kompikovan proces. Kada čitam komentare čitalaca, imam utisak da oni misle da je to veoma lako. Ova tehnologija sekvenciranja genoma je veoma komplikovana i odrađena je sa neandertalcima tek 2010. godine. Tek od tada se može izvući stara DNK. Ovo je proces koji rade svega nekoliko laboratorija u svetu.
- Sa ovom tehnologijom možemo da uradimo nešto što ranije nije bilo moguće. Naravno cena ovih istraživanja je prilično visoka, međutim, u jednoj interesantnoj kolaboraciji gde imamo multidisiplinarni pristup mi možemo da sklopimo jednu složenu sliku šta se tu dešavalo. To konkretno znači da naša istorija počinje daleko ranije od Stefana Nemanja kako se obično misli.
Prema njegovim rečima prostor današnjeg Balkana dao je 26 rimskih careva:
- Vidimo da postoji genetski kontinuitet populacije bukvalno od bronzanog doba i da je praktično na Balkanu bilo 26 rimskih careva ili Ilirskih imperatora, od kojih je 18 rođeno na tlu današnje moderne Srbije. Uključujuči i cara Konstantina koji je ozvaničio hrićanstvo. I jedan od prvih imperatora Trajan Decije izgleda da je rođen u Kuzminu kod Šida. U bašti kod svoje bake sam iskopavao rimske cigle, što je negde najavilo ovo istraživanje.
Kurir.rs/M.V.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
NE PROPUSTITE
