- Kad sam u mrtvačnici podigao glavu malene Danke, od dve godine, u ruci mi je ostao deo njenog mozga. Svi su bili izmasakrirani, iživljavali su se noževima, ubadali, sekli samo da bi žrtve duže patile. Sestru i zeta sam ugledao među leševima, na podu - izbodene i isečene - priča za Kurir Slavko Đorđević na 31. godišnjicu zločina u fočanskom selu Jošanica, gde su pripadnici tzv. Armije BiH izmasakrirali 56 Srba civila, među kojima i troje dece na Nikoljdan 1992.
Prošlo je više od tri decenije, a pravde za žrtve nema. Zlikovci, među kojima je bilo i komšija pobijenih, još su nekažnjeni. Ali bar kreće sudski proces protiv 13 optuženih.
1 / 9 Foto: Privatna Arhiva
Celo selo se spremalo za slavu. Dušanka Lalović, rođena Višnjić, od tada 17 leta, dan ranije došla je kod babe i dede u zaseok Medanović u Jošanici. Tu su već bili teča i tetka, da spremi slavu roditeljima. Na Svetog Nikolu probudilo ih je dobošanje metaka po krovu.
VLATKO SAHRANJEN BEZ GLAVE, DRAŽEN MRTAV U ZAGRLJAJU MRTVOG OCA
Milorad Čančar je nakon masakra tražio preživele po okolnim šumama s drugim ljudima, ali samo su smrt mogli da nađu.
- U mestu Vilina pronašli smo 17 tela. Kod hrasta smo našli Dragana Višnjića, u zagrljaju je držao sedmogodišnjeg sina Dražena. Malo više bili su ostali članovi porodice Višnjić, a Vlatku od 20 godina odsečena je glava. Nikad je nismo našli, sahranjen je samo trup. Malena Danka je ležala kao da je zaspala - ispričao je ranije za medije.
- Bilo je oko pola šest ujutru, samo što je svitalo. Kad smo izleteli napolje, videli smo da sva okolna sela gore. Stali smo bežati u šumu. Stigli su nas. Vikali su, urlali. Još pamtim, ko da je sada preda mnom, čoveka s plavom jaknom, kapom, u čizmama. Pogledali smo se u oči, ali ga nisam prepoznala, nisam živela tu, pa ih nisam znala. Tetka se isprečila da me zaštiti telom i ubili su je, a ja sam uspela da pretrčim put i nastavim dalje kroz šumu. Uspeo je i tetak i baba, i dan-danas su živi. Celi dan sam bežala, mraz, šuma... Tek uveče sam sišla u Foču. Tu sam saznala da mi je i otac ubijen, negde iznad sela. Bio je na položajima, pa je to jutro pošao kod oca na slavu, nisam ga ni videla - Priča za Kurir Lalovićeva.
Dušanka Lalovićfoto: Privatna Arhiva
Tek kad je došla kući saznala je za razmere masakra. Da je sve pobijeno, sve popaljeno.
- Dve kompletne porodice Višnjića su masakrirane, četiri generacije, a među njima i Dražen od sedam i Dragana od 10 godina. Pa malena Danka. A mene, nećete verovati, na Nikoljdan '92. asociraju salnjaci moje tetke. Spremila ih je za slavu, kako ih je samo pravila. Nikad više salnjake u usta nisam stavila, ne mogu - kaže Lalovićeva, koja je danas sa ostalima bila na parastosu na jošaničkom groblju.
ŽRTVE
1. Blagojević Dragomir, 1954.
2. Blagojević Lazar, 1939.
3. Blagojević Miroslav, 1968.
4. Blagojević Radomir, 1948.
5. Blagojević Risto, 1958.
6. Višnjić Vlatko, 1972.
7. Višnjić Vukadin, 1928.
8. Višnjić Goja, 1948.
foto: Privatna Arhiva
9. Višnjić Dragana, 1982.
10. Višnjić Dragoljub, 1983.
foto: Privatna Arhiva
11. Višnjić Dražen, 1986.
12. Višnjić Zoranka, 1970.
13. Višnjić Zorka, 1928.
14. Višnjić Jela, 1942.
15. Višnjić Miladin, 1940.
16. Višnjić Milan, 1958.
17. Višnjić Olga, 1962.
18. Višnjić Rade, 1938.
19. Višnjić Ranka, 1968.
20. Višnjić Stojka, 1924.
21. Višnjić Tomo, 1947.
22. Grujičić Vukosava, 1932.
23. Grujičić Marko, 1966.
24. Grujičić Neđo, 1930.
25. Grujičić Sreto, 1937.
26. Grujičić Stana, 1932.
27. Davidović Branko, 1933.
28. Davidović Danica, 1931.
29. Davidović Milosav, 1930.
30. Davidović Novica, 1956.
31. Ivanović Milosav, 1935.
32. Ivanović Neđo, 1919.
33. Jagodić Radomir, 1939.
34. Jegdić Vlatko, 1938.
35. Jegdić Mileva, 1950.
36. Jegdić Milja, 1924.
37. Kulić Vide, 1936.
38. Kulić Vinka, 1939.
39. Kulić Danilo, 1919.
40. Kulić Pero, 1939.
41. Kulić Persa, 1937.
42. Kulić Risto, 1929.
43. Kulić Slavojka, 1942.
44. Kulić Stana, 1931.
45. Kulić Stoja, 1925.
46. Mićević Novak, 1954.
47. Mićević Stana, 1930.
48. Pljevaljčić Drago, 1946.
49. Pljevaljčić Rade, 1904.
50. Pljevaljčić Stana 1906.
51. Stevanović Milanka, 1940.
52. Stojanović Gojka, 1953.
53. Stojanović Danilo, 1917.
54. Stojanović Nikola, 1913.
foto: Privatna Arhiva
55. Tanović Danka, 1990.
56. Škipina Mile, 1953.
OPTUŽENI:
1. Ferid Buljubašić
2. Ahmet Sejdić
3. Rašid Sobo
4. Ševko Glušac
5. Zakir Jamak
6. Bahrudin Muhić zvani Bane
7. Adem Fehrić
8. Mustafa Poljo zvani Musa
9. Enver Kustura zvani Pena
10. Muhamed Liska
11. Sakib Čakar
12. Izet Sejdić
13. Munir Nalo
A dole, u mrtvačnici u Foči za identifikaciju tela tog Nikoljdana bio je zadužen Slavko Đorđević, tadašnji glavni medicinar bolnice.
- Sve mrtve su spustili na patos, a među njima sam ugledao i sestru i zeta. Sestra sva izbodena po trbuhu, a i po vratu. Kasnije mi je pričao jedan stariji čovek, koga namerno nisu ubili, da bi mu kazali: "Ovo je sestra Slavka Đorđevića", pa joj nabiju nož u trbuh, a ona se koprca i ječi. Poslednji ubod je bio u vrat i tu je skončala. A onda su mu rekli: "Znaš đe je Foča, idi i kaži šta si video." Zeta su svezali žicom, pa mu razbili šake i stopala, a onda ga iskaišali nožem od stopala do pojasa - priča Đorđević, koji nam je poslao i fotografije iz mrtvačnice, više nego potresne, a nemoguće ih je objaviti čak i zamućene. To su slike užasa i patnje u kojoj su umrli nedužni.
Slavko Đorđevićfoto: privatna arhiva
Trideset jednu godinu kasnije kao uspeh se, ipak, računa što je sud prihvatio optužnicu protiv 13 osumnjičenih. I to iz sramnog drugog pokušaja.
Janko Filipovićfoto: Privatna Arhiva
- Prvobitno je optužnicom bilo obuhvaćeno šest osoba, ali niko od komandnog kadra, te smo se žalili tužilaštvu BiH, koje ju je proširilo na 13 ljudi. Potom sud obara optužnicu pod paušalnom ocenom da je Jošanica legitiman cilj! A nije bila ni blizu srpskih linija. Simptomatično je što su samo nekoliko dana kasnije dvojica prvooptuženih imenovana u nadzorni odbor firme iz namenske industrije "Geneks" iz Goražda. Zato je opravdano pitanje da li je sud obaranjem optužnice kupio vreme da bi njih dvojica dobila te pozicije - navodi za Kurir Janko Filipović, predsednik Opštinske organizacija porodica zarobljenih i poginulih boraca i nestalih civila Foča, i dodaje da je nakon žalbe tužilaštva sudsko veće potvrdilo optužnicu, da su se optuženi izjasnili da nisu krivi, kao i da se očekuje skoro pokretanje procesa.
RODITELJE MU ISKASAPLJENI, ON ZADAVIO ŽENU I DECU PA SKOČIO U DRINU
Masakr u Jošanici, kako ističe Slavko Đorđević, bio je okidač za još jednu tragediju, posle koje se nikada nije oporavio.
- Sestrića, koji je imao dvadeset i neku godinu, gonili su da uhvate živog, uspeo je da im izmakne. Ali kasnije je video izmasakrirane roditelje u mrtvačnici i to je bio okidač. Nažalost, niko nije primetio da ima ozbiljne psihičke probleme. Sledeće, 1993. zadavio je ženu i dečicu - ćerku i sina, a ja sam ih našao mrtve u njihovoj kući. On je svezao kamen o nogu i skočio u Drinu - kaže Đorđević i dodaje da je tada dobio šećer.
