Mimin sin Nik kao dete sa ocem Gasom foto: Privatna Arhiva

MISLILA SAM DA ĆE MI SRCE PREPUĆI

Mim nam priča i anegdotu iz 1987. kada je bila u Vašingtonu na dodeli nagrada.

- Vozov novi računar GS tada je predstavljen na stepenicama Nacionalnog arhiva dok je Amerika slavila 200-godišnjicu Ustava. Ceremoniju je trebalo da vodi poznata filmska zvezda, ali je bila potpuno pod uticajem droga. Tada je "Epl" tajno zamolio mog sina Nika, koji je tog jutra slavio svoj 17. rođendan, da zameni nastavnika. Ni muž ni ja nismo imali pojma da su to tražili od njega. I na kraju, kada je Nik upotrebio "stilus" olovku da napiše svoje ime - Nik Bižić - i kada je stavio tri tačke iznad svog imena, pomislila sam da će mi srce prepući od radosti - kaže Mim.

Božić sa sinom 2019.foto: Privatna Arhiva

BOŽIĆ

Mim željno iščekuje Božić. Na Badnje veće će sa svojom crkvenom porodicom uneti Badnjak u Crkvu Svetog Ilije i otpevati "Oj Badnjače" i "Roždetsvo". Pšenica, koju je zasadila na Nikoljdan, divno raste, a napraviće i česnicu s novčićem za sreću. Posle božićne liturgije u nedelju, sa sestrama će otići kod rođaka, porodice Trklja u Pitsburgu, gde se okupljaju svake godine. Mim čuva i tri sveće svog dede Nikole Mamule, koje su skoro dogorele.

- Izgovaramo molitvu Očenaš što je moguće brže, kako bismo sačuvali sveće stare 76 godina - kaže Mim, koja nam šalje i fotografiju unuke Džoslin od pre 13 godina s pšenicom u Hjustonu u Teksasu, gde živi.

foto: Privatna Arhiva

TEŽAK RAD OD JUTRA DO SUTRA

Važna ličnost u životu Mim Bižić bila je njena majka Laura.

- Naučila nas je da niko nije bolji od nas, bez obzira na to koliko novca i prestiža ima, ali i da niko nije ispod nas! Jednakost za sve - naglašava Mim, pa dodaje da je njena majka, dok su živeli u Kaliforniji (1943-1945), radila za "Kajzer aluminijum" (Kaiser Aluminium), podučavajući žene koje su pobegle iz pustara Oklahome kako da obrađuju podatke. Mim i dalje čuva malu svesku u koju je Laura zapisivala iznose plata tih žena, koje su se obračunavale u penijima i centima po minuti rada.

- Kod kuće u Pitsburgu, majka i otac su na smenu radili u našoj radnji "Karlova poslastičarnica". Mama je bila tu preko dana, dok je tata radio u Srpskoj nacionalnoj federaciji kao urednik rubrike Američkog Srbobrana na engleskom. Mama je, takođe, radila u fabrici plastike od četiri do dvanaest. Redovno bi opekla prste vadeći plastične pločice, sekući ih na osam komada i onda ih pakujući u kutiju. Tata bi po dolasku kući iz kancelarije radio u prodavnici do zatvaranja, a mama bi došla iz fabrike posle ponoći i brisala veliki pod u radnji - kaže Mim i dodaje da majku, iako je bila invalid od sedme godine i nosila slušni aparat, ništa nije sprečilo da sebi i svojoj porodici obezbedi bolji život.

Majka Laurafoto: Privatna Arhiva

Godine 1943. mala Mim i njena majka dospele su na naslovnu stranu lokalnih novina. Požar je izbio u stanu babe Anđe i dede Nikole, gde je privremeno boravila bolesna beba Milana (Mim), koja je tek izašla iz bolnice nakon što je zamalo umrla od obostrane upale pluća. Mladi bračni par Karlo nije imao peć u svojoj prvoj iznajmljenoj radnji. Lauri je javljeno za požar i požurila da spase ćerku i majku pre nego što su stigli vatrogasci.

- Otac Milan je, takođe, radio za San Francisko kronikal tokom Drugog svetskog rata, ali je dao otkaz kada je list počeo da objavljuje vesti protiv Draže Mihailovića i da promoviše Tita - veli Mim.