“Žene u nauci” je moto 13. Dodele nagrada mladim naučnicama iz Srbije. Ova nacionalna priznanja uručila je ministarka nauke, tehnološkog razvoja I inovacija Jelena Begović, koja je podsetila važnost da je u prethodnih godina ukupno nagrađeno 38 žena koje se bave naukom.
Ekipa Redakcije, na čelu sa novinarom Sašom Dobrijevićem je bila na licu mesta i zabeležila ova dešavanja.
Ceremoniju dodele Nacionalnih priznanja u okviru trinaestog po redu ciklusa programa Loreal-UNESCO "Za žene u nauci" organizovali su Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, Komisija Republike Srbije za saradnju sa Uneskom i kompanija Loreal Balkan.
Milica Radaković – asistent departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo kaže sledeće:
- MI mislimo da ono što mi radimo uvek najbitnije, ali često to ljudi ne prepoznaju, ali ove priče koje su vezane za klimatske promene, generalno promene dinamike klime... to su teme koje prolaze u 21. veku, tako da kroz tu prizmu ako posmatramo ovo naše istraživanje onda je veoma značajno - rekla je.
Naučnici dok ne objave svoja istraživanja rade naporno i dugo, ali svaki ozbiljan trud na kraju promeni sledeći korak civilizacije kada je nauka u pitanju.
- Konkretno ja sam sa ovim projektom počela da se bavim 2018. godine, sada je 2023. znači 5 godina kasnije, mi i dalje kopamo sedimente koji su nastali u toku ledenog doba u Srbiji. Njih ima dosta 60 % površine Vojvodine prekriveno je takvim sedimentima, tako da evo već 5 godina kopamo i naravno istraživanje će se nastaviti tako u tom smislu možemo samo da povećamo broj lokaliteta na kojima istražujemo što onda potvrđuje naše rezultate - istakla je.
Kjučno pitanje je čemu može da doprinese istraživanje kojim se trenutno bave i kakvu korist može da ima društvo.
- Vidite mi ćemo dobiti jednu o klimi na teritoriji Srbije koja je bila u prethodnom ledenom dobu. To je nešto što se još uvek ne zna, o čemu se spekuliše na osnovu klimatskih modela međutim ne postoje prirodne arhive koje mogu da potvrde rezultate tih klimatskih modela. U tom smislu ovo naše istraživanje će doprineti da konačno imamo podatke iz sedimenata koje nam pokazuju da naši klimatski, modeli možda nisu dobri i savršeni koliko mi mislimo da jesu. Celokupno istraživanje zavisi od pronađenih puževa, gde analiza njihovih ljuštura daje glavne podatke o temperaturnim promenama praistorijskog doba.
- Puževi, ako im je kućica očuvana onda su mnogo brbljivi, a uglavnom im nije ljušturica očuvana, tako da zavisi na kakvog puža naiđete. Ali ja radim sa desetinama hiljada ljušturica tako da u tom smislu mislim da se veoma brbljivi - rekla je.
Isidora Kešelj – docent na katedri za fiziologiju životinja departmana za ekologiju i biologiju Druga dobitnica nacionalnog priznanja nedavno je postala član internacionalnog „Društva mladih naučnika u andrologiji.
Svet je prepoznao njeno istraživanje kao veliki potencijal.
- To je za mene jedna jako važna stvar koja se desila na jesen ove godine gde je zapravo... i ti mladi ljudi su u meni prepoznali neki potencijal i stavili mene na mapu i moju laboratoriju i istraživanje kojim se bavim.
Ana Dobrota,docent fakulteta za fizičku hemiju koja je bila treća nagrađena naučnica, uporedila je nauku sa umetnošću.
- Naš posao iako možda spolja ne deluje, nosi puno nekih različitih aktivnosti i zaista kreativnost je tu vrlo dobro došla, a posebno za same ideje kada vi treba na da osmislite ideju koju želite da testirate kroz vaše istraživanje - rekla je.
Kroz ovaj program naučnice dobijaju sredstva za realizaciju svojih istraživačkih projekata- po 5.000 evra.
Kurir.rs
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Bonus video:
NE PROPUSTITE
