Savet za razvoj civilnog društva je mesto gde se glas građana može čuti – ističe Žarko Stepanović iz Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog
Nedavno je Vlada Srbije formirala Savet za podsticajno okruženje za razvoj civilnog društva. Sastavljen je od predstavnika organizacija civilnog društva i organa javne uprave. Cilj ovog tela je da unapredi učešće građana u kreiranju javnih politika u Srbiji, što je i suština Strategije unapređenja javne uprave uz pomoć EU. Očekuje se da Savet doprinese dijalogu i saradnji civilnog društva i administracije čime će uticati i na proces reforme javne uprave, kao i da aktivnije uključi civilni sektor u procese donošenja odluka i evrointegracija.
Za istim stolom
Formiranje Saveta omogućava da za istim stolom sede organizacije civilnog društva i predstavnici javne uprave, a vidi se I kao put za dobar početak zajedničkog rada na izgradnji boljeg ambijenta u kojem deluje civilno društvo. Time bi trebalo da se podstaknu organizacije da budu aktivnije, da predlažu zakone i daju preporuke za unapređenje standarda saradnje i konsultacija sa zainteresovanim stranama u kreiranju javnih politika. Donošenje Strategije za reformu javne uprave bio je preduslov za dobijanje okvira za sam rad Saveta, kao važnog segmenta reforme.
-Verujem da ćemo u narednih pet godina - jer Strategija traje do 2030. godine - imati određene rezultate koji su već definisani . To, pre svega, znači veće uključivanje OCD (organizacija civilnog društva) u procese donošenja odluka. Zatim, bolje i transparentnije izdvajanje finansijskih sredstava iz javnog budžeta za aktivnosti OCD. Očekuje se uključivanje OCD u procese evrointegracija a, što će nam sve skupa, biti ciljevi za naredni period - ističe za “Kurir” Aleksandar Prica iz asocijacije DUGA, koji je ujedno i predsedavajući Saveta za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva.
Resornom ministarstvu najvažnije je što organizacije civilnog društva i predstavnici organa državne uprave sada imaju stalnu platformu za vođenje dijaloga.
- Dijalog je nešto što civilno društvo i javne vlasti treba da imaju permanentno kako bi uspeli da različite teme koje budu predlagale i OCD i organi državne uprave dođu do izražaja. Dakle, Savet je mesto gde se može čuti glas civilnog društva tj. građana. Bitno je da se građani što više uključe u proces donošenja odluka odnosno da učestvuju u izradi dokumenata javnih politika i propisa i to je takođe jedan od ciljeva Saveta - da pospeši učešće OCD i preko samih organizacija i građana – ističe Žarko Stepanović iz Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.
Dve strane iste medalje
Šef odeljenja za saradnju Delegacije EU u Srbiji Nikola Bertolini podseća da se i lično poslednjih 10 godina zalagao za formiranje Saveta koji je, kako kaže, važna prekretnica za omogućavanje bolje komunikacije između civilnog društva i vlade.
- Ovo nije kraj ovog procesa već faza koja bi trebalo da dovede do bolje zastupljenosti civilnog društva u ovom Savetu. Predstavnici civilnog društva koji sede u Savetu, treba da budu u mogućnosti da pruže svim građanima informacije o tome o čemu se na Savetu raspravlja, kao i da građani budu u mogućnosti da Savetu daju povratne informacije o stavovima društva.
Savet i javne konsultacije o politikama su dve strane iste medalje. Verujemo da je za demokratiju važno da civilno društvo participira u njoj. Dakle, cilj je imati uključene sve zainteresovane strane u društvu, biti u mogućnosti da što više učestvuju u razvoju politika, koje će na kraju, takođe biti dobre za proces pridruživanja Evropskoj uniji, zato je sve ukupno to od najveće važnosti za strategiju koju sprovodimo, zaključuje Nikola Bertolini, šef odeljenja sa saradnju Delegacije EU u Srbiji.
Većinu članova Saveta čine predstavnici civilnog društva. Savet broji 20 članova, 11 iz redova organizacija civilnog društva uključujući i predsednika, i 9 iz državne uprave.
#EUZaTebe
Za Evropsku unije učešće javnosti u kreiranju javnih politika osnovni je princip reforme javne uprave.
