KAD NEKO UMRE ŠTA BIVA S NJEGOVIM NALOGOM NA DRUŠTVENIM MREŽAMA: Ovo je prvo što porodica pokojnika treba da uradi

Kada ih napusti neko blizak, ljudima nedostaju razgovori, zagrljaji i pogledi, a sa razvojemdruštvenih mreža ta fizička praznina prelila se i na virtuelni svet.

Ima i onih koji smatraju da spomen-nalog nije idealno rešenje, već da bi voleli da njihovi profili na društvenim mrežama budu ugašeni posle smrti, a jedna od njih je Jelena Šain, koja Fejsbuk koristi od 2008. godine.

„Niti bih posthumno vodila nečiji nalog, niti bih volela da to neko radi u znak sećanja na mene. Nije etički imati uvid u tuđe privatne konverzacije, a nije ni prijatno kad znaš da među prijateljima na mrežama imaš pokojnike," ističe ova arhitektkinja iz Pančeva za BBC na srpskom.

Oko pet milijardi ljudi koristi društvene mreže

Blizu pet milijardi ljudi širom sveta koristilo je društvene mreže tokom trećeg tromesečja 2023. godine, što čini 61,4 odsto stanovništva na planeti, pokazuju podaci sajta Datareportal. Od 10 korisnika interneta čak devet koristi društvene platforme, dodaje se.

Očekuje se da početkom narednog veka broj preminulih nadmaši broj aktivnih korisnika, a to bi se dogodilo i ranije ako Fejsbuk ne bi dobijao nove korisnike, piše u tekstu magazina Tajm, koji se poziva na istraživanje Univerziteta Oksford.

Fejsbuk je najpopularnija društvena mreža sa 3,03 milijarde korisnika, nešto manje ljudi koristi Jutjub (2,49 milijardi), Vocap i Instagram (po dve milijarde), a slede Vičet (1,33 milijarde) i TikTok (1,22 milijarde), pokazuju podaci statističke kompanije Statista.

Platforme Fejsbuk i Instagram omogućavaju da se profil preminulog korisnika pretvori u spomen-nalog (memorialized account), da ostane aktivan ili da se u potpunosti ugasi, navodi se na sajtu kompanije Meta, vlasnice platformi.

Iks (nekadašnji Tviter) ne nudi opciju da se profil sačuva u znak sećanja na preminulog i moguće je samo deaktivirati nalog u slučaju smrti ili nemogućnosti vlasnika da ga koristi, objašnjeno je na sajtu ove tehnološke firme.

Broj korisnika Fejsbuka koji su preminuli mogao bi da dostigne 4,9 milijardi u svetu 2100. godine, pokazalo je istraživanje Univerziteta Oksford iz 2019. godine, prenosi britanski Gardijan. Uprkos činjenici da broj tih naloga raste, ova pojava nije precizno regulisana zakonom.

"Prenošenje naloga na društvenim mrežama smatra se nematerijalnim nasleđem i zbog toga je u sivoj zoni. Dok, na primer, vebsajt za posao ili neku kolekciju koju ste kupili preko aplikacije ajtjuns možete ostaviti nekome testamentom," rekao je Džejms Noris, predsednik Asocijacije za digitalno nasleđe Velike Britanije, u emisiji BBC Minut.

Ni zakoni u Srbiji ne prepoznaju ovu vrstu digitalnog nasleđa, jer se novi fenomeni tradicionalno sporo uvode u pravni poredak, kaže advokat Duško Majkić za BBC na srpskom.

"Nalog na društvenim mrežama se ne smatra intelektualnom svojinom ili autorskim delom, ali može biti nešto što ste tamo podelili - misao, tekst ili fotografiju", objašnjava ovaj pravnik iz advokatske kancelarije Živko Mijatović i partneri. Ipak, on ne vidi prepreku da, pored pokretne i nepokretne imovine, naslednici preko testamenta dobijaju i Fejsbuk ili Instagram naloge.

„Kod sastavljanja testamenta koristi se princip 'imperativa volje' što znači da sa svojim pravom i imovinom možete da radite šta god želite, ako to nije izričito zabranjeno normama", objašnjava Majkić.

Korišćenjem tuđih naloga na društvenim mrežama, poput onih čiji vlasnici više nisu živi, nećete napraviti krivično delo prema važećim zakonima, ističe advokat specijalizovan za pitanja intelektualne svojine. „Međutim, to može da dovede do zloupotreba koje jesu krivična dela: objavama sa tih profila mogla bi se izvrši prevara, izazove opšta opasnost ili panika", zaključuje Majkić.

Zloupotrebe naloga preminulih

Zbog aktivnih profila korisnika koji su umrli, mogu da nastanu i problemi ako podaci, fotografije i drugi sadržaj dospe u ruke onih koji žele da ih zloupotrebe.

To se može uraditi preuzimanjem podataka, fotografija i video zapisa bez kontrole nad profilom, ali i korišćenjem čitavog naloga, kaže Saša Živanović za BBC na srpskom. "Uglavnom traže ne previše bliske prijatelje preminulog koji možda nisu saznali za njegovu smrt, pa ih mole da im uplate novac pod izgovorom da su izgubili dokumenta ili da su se našli u teškoj situaciji", objašnjava bivši načelnik Odeljenja za visokotehnološki kriminal MUP-a Srbije.

Ipak, mnogi oblici zloupotreba su ređi i teže izvodljivi sa nalozima umrlih, jer uži krug prijatelja zna da te osobe nema i neće lako nasesti na prevaru, zaključuje Živanović. Katarina Milošević se ne plaši zloupotreba, ali ne želi ni da majčin nalog ostavi aktivnim.

„Verujem da ću uskoro biti spremna da ga ugasim potpuno ili da ga pretvorim u spomen-nalog. Tamo ima mnogo lepih stvari kojih bi se rado setila i koje bi me slatko nasmejale," zaključuje ova devojka.

Kurir.rs/BBC na srpskom/Grujica Andrić

Bonus video: