Specijalisti ginekologije tvrde da je u Srbiji sve vidljiviji problem plodnosti, te na osnovu istraživanja koje je pokazalo da je kod samo 26 odsto pacijentkinja mlađih od 30 godina dijagnostifikovan uredan nalaz jajnika, predlažu da se na ovaj problem stavi akcenat još na nivou primarne zdravstvene zaštite. A prema rečima stručnjaka, u Srbiji svaki peti pacijent ima problem sa sterilitetom i ne može da se ostvari u ulozi roditelja.
Dužina trajanja lečenja traje od šest do 10 godina, a primetan je trend značajnog broja mlađih parova koji se uključuju u postupak vantelesne oplodnje. Reč je gotovo 30 procenata ukupnog broja parova koji su obuhvaćeni VTO postpupcima.
Koji su sve uzroci koji dovode do ovakvih zdravstvenih problema? Da li nam je potrebno seksualno obrazovanje ili skesualna kultura, s obzirom na to da su sve pogođene i mlađe generacije?
Na ova pitanja je dala odgovor dr Božana Stepanov, specijalista ginekologije i akušerstva i supspecijalistom steriliteta i fertiliteta, u svom gostovanju u emisiji Puls Srbije.
- Svi pričaju o problemu steriliteta, možda i nije problem steriliteta veći u odnosu na ranije godine, ali šta je tu glavni problem? Što naše mlade žene, današnje mlade žene, sve više odlažu planiranje trudnoće, odnosno rađanje i pomeraju se ka tim starosnim granicama. I onda kada se susretnemo sa parovima koji imaju problem sa začećem. Mi smo u ovom ispitivanju, istraživanju koje smo obavili u našoj ustanovi otkrili da možemo problem steriliteta preduprediti tako što ćemo mlade žene proveriti u nekim mlađim godinama. Da bi se to sveobuhvatnije uradilo moramo uključiti primarnu zdravstvenu zaštitu. Dakle, naš predlog je bio da se svim mladim ženama, već u 25. godine pa nadalje uz one redovne preglede kad se žene jave na redovne kontrole. Pacijentkinje koje nemaju problema, da se pored tog PAPA testa koji je jako bitan uradi i analiza tog AMH, antimilerian hormona, jedan ultrazvučni pregled gde bi mi dobili jedan presek stanja jajnika. Kolika je plodnost u jajnicima, odnosno kolika je ta ovarijalna rezerva. To osnovno znanje možemo dobiti na osnovu ta dva parametra i selektovati te mlade žene kod kojih primetimo da je za taj određeni uzrast smanjena ovarijalna rezerva, da se one upute dalje na dijagnostiku ili na lečenje u centrima koji se bave neplodnošću. Zdravlje žene ne podrazumeva samo da se isključi PAPA testom postojanje raka grlića materice ili tih premalihnih lezija. Zdravlje žene podrazumeva i stanje plodnosti - navela je Stepanov.
- Nijedna mlada žena koja ima redovne cikluse, koja nema ginekološke tegobe, neće u 25. godini pomisliti da li će ona imati kasnije probleme sa plodnošću. Problem će nastati u kasnijim godinama, ali u mlađim godinama treba selektovati te žene koje će imati problem. Mi kad smo radili ovo istraživanje, kao što ste rekli, 25-26% žena imala uredan nalaz na jajnicima i uredan nalaz vrednosti tog antiviralnog hormona. Znači, očekivana plodnost za njihove godine bila je uredna. U tim nekih ostalim procentima, četvrtina žena imala je dijagnozu policističnih jajnika, koje nama nisu bili u fokusu istraživanja. Sve ono ostalo, gde smo pronašli smanjenu plodnost, tzv. smanjenu ovarijalnu rezervu za određenu životnu dob su bile pacijentkinje, recimo koje su imale prethodno operacije na jajnicima. Pa je samim tim odstranjen deo tkiva jajnika, pa je samim tim opala plodnost. Ili su imali neka zračenja u dečjem uzrastu, recimo posle povreda, iščašenje kukova, ili su imali neke bolesti koje su oštetile jajnike. Na prvom mestu su autoimuni procesi u organizmu, bolesti recimo najčešće vezane za oboljenje štitne žlezde - rekla je Stepanov i dodala:
- Takođe je bitan podatak da devojke znaju kada su njihove majke ušle možda u menopauzu, zato što je to i genetski nasledno. Devojke čije su majke ušle pre 40. do 45. godine, možda mogu očekivati takođe rani ulazak u menopauzu. Dakle, ove kategorije pacijentkinja, odnosno žena, su te kojima treba naglasiti, ako su se prepoznali u ovome, da se obavezno jave na proveru tog hormona i jednu ultrazvučnu proveru jajnika sa ciljem provere plodnosti. Mi na ultrazvuku pratimo aktivnost jajnika koja je vidljiva tada, tog meseca, možda eventualno narednih mesec, 2 do 3 broja folikula i gledamo veličinu folikula. Hormon iz krvi koji se određuje nam pokazuje kako je to rezerva stanja jajnika, ono što mi ne može možda videti na ultrazvuku, primordijalnih folikula koji će nama jednom u životu dati rast folikula i eventualno ovulaciju, odnosno jajnu ćeliju i očekivanu trudnoću. I sve te pacijentke kod kojih se nađe jako niska vrednost antimilerovog hormona, treba na vreme da se upute na dalju dijagnostiku i skladno tome i terapiju.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima. Kurir televizija je dostupna na kanalu broj osam za korisnike MTS Iris TV, m:SAT tv, Supernova, BeotelNet, Orion telekom, Yettel Hipernet TV i Sat-trakt na teritoriji Srbije, u okviru platforme m:tel u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini i MTEL Global u dijaspori, kao i na aplikaciji Arena Cloud.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
