Zakon o rodnoj ravnopravnosti stupio je na snagu u Srbiji početkom godine. Zakon je donesen 2021. a njegov najinteresantniji i za mnoge sporan deo se odnosi na rodno osetljivi jezik, odnosno prevođenje zvanja i zanimanja iz muškog gramatičkog roda u ženski.
Sa jedne strane se nalaze oni koji su "za" upotrebu rodno osetljivog jezika, a sa druge oni koji se takvoj odluci protive.
Tako je i danas bilo u studiju Kurira, kada su o ovoj temi diskutovali gosti Ana Ninković, diplomirana profesorka jezika i književnost (Ženska solidarnost) i Nebojša Lazić, teolog.
Po oceni SPC zakon o rodnoj ravnopravnosti cepa društvo i veštački kreira novi život, pa je Lazić odgonetnuo otkud takav stav:
- Apsolutno je tako, zato što pomenuti zakon nije donešen u skladu sa stručnim konsultacijama. Isključena je Matica Srpska, Odbor za standardizaciju srpskog jezika i ostalo. Vi kada namećete bilo kakav zakon, to je jedan vid totalitarizma. Mi sa takvim floskulama skrećemo pažnju sa važnih tema na koje bismo, kao društvo, trebalo da obratimo pažnju. Samim tim, dolazimo do nekih banalnosti koje nemaju suštinsko značenje za naše društvo. Da bismo se borili za bolje, pravednije društvo i za bolji položaj žena, onda ne možemo da se koristimo samo floskulama i rogobatnom standardizacijom našeg jezika. Postoje reči koje su u ženskom gramatičkom rodu, poput tata i deda, pa se muškarci nisu osećali ugroženo.
U žestokom maniru uzvratila mu je sagovornica u jutarnjem programu Kurir televizije.
Potom je Lazić spomenuo da ovo i kršenje Ustava:
- Ovo je i kršenje Ustava jer on po članu 10 neprepoznaje rod, već samo pol. Dakle, ovo bi trebalo da bude stvar opšte debate. Pogledajte ostale jezike, engleski, francuski, oni nemaju takve primere standardizacije. Zakon ne može da diktira norme u fizici, biologiji, pa ni u srpskom jeziku.
Ninković je pričala o istraživanjima nad decom za koje smatra da je od dragocenog značaja:
- Smatram da to što pričamo o rodno senzitivnom jeziku ne znači da istovremeno ne možemo i rešavati druga pitanja. S druge strane, diskutuje se i o daleko manje bitnijim stvarima, pa ne vidim razlog da ne bude mesta i za ovu temu. Pojedina istraživanja, kod nas i u svetu, pokazuju da pojedina ženska deca bolje i lakše rešavaju zadatke u školi gde je u za primer uzeta ženska osoba, tipa 'Milica ima toliko i toliko jabuka'. Mislim da je rezultat tog istraživanja to da je informacija jako dragocena i bitna jer potupno može da menja taj položaj devojčica, odnosno žena.
Dodala je i da se ne može jezik ukalupiti pravilima.
- Svaka standardizacija je nametanje. Vi možete da govorite dijalektom, da ne koristimo padeže ako to ne stoji na putu našeg razumevanja. Apsiolutno je jezik živ organizam i nama se stvara potreba da stvaramo reči za ženske obavljače nekih poslova. To su i psihološkinje i hirurškinje i pedagokinje.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
