VIDELA SAM JE NA SAMO NEKOLIKO MINUTA I MAZILA MRTVU GLAVICU!: Još jedna porodilja se umesto sa bebom vratila kući praznih ruku!

Bebu su, čim sam se porodila, odneli u drugu sobu kod pedijatra. Videla sam ga samo na sekund. Slušala sam plač drugih beba i pitala se da li je to moj Vuk. A onda je došao doktor i rekao da je moje dete mrtvo. Tražila sam da ga donesu. Bio je okupan, ali modar, plav... Delovao je kao da spava. Samo sam ga mazila po glavici dva-tri minuta, a onda su ga odneli. Nisu mi dali ni da ga držim. Ta trauma nikad ne prolazi i neće, taj dan proživljam svakog dana. Beba je bila dobro na prijemu, a umrla je zbog nedostatka kiseonika, jer su doktori pustili da se satima mučimo i on i ja, odbijajući da urade carski rez.

Ovako za Kurir priča Ivana Filipović (25), još jedna žena koja krivi lekare iz bolnice u Sremskoj Mitrovici za smrt novorođenčeta, između ostalih i ginekologa M. M., koji je nedavno uhapšen jer ga je Marica Mihajlović, porodilja iz Šida, optužila za akušersko nasilje.

Ivanu je jako potresao Maričin slučaj, posebno jer se bliži prva godišnjica smrti njene bebe 30. januara. Bilo joj je prvo dete. Željno ga je iščekivala. Termin za porođaj je, kako kaže, bio 22. januara 2023, ali je prošao. Tih dana se njen suprug Aleksandar razboleo se od korone. Primljena je u bolnicu 27. januara.

- Urađen mi je CTG, a onda i ultrazvuk. Doktorka mi je rekla da je s bebom sve u redu. Zadržali su me zbog supruga, uradili brzi test na koronu. Bila sam negativna. Primljena sam u izolacionu sobu na ginekologiji, tu sam provela vikend. Rekli su mi da ne mogu da me porode dok mi se ne uradi PCR, a to je, navodno, bilo moguće tek u ponedeljak, kada dođe medicinska sestra, jer oni ne rade PCR. Međutim, grlo je počelo da me boli, dobila sam groznicu i temperaturu 38 stepeni. U ponedeljak su uradili PCR. Rekli su mi da će rezultati biti u 14 sati, međutim, meni je pukao vodenjak ujutro oko šest. Plodova voda je bila zelena, znala sam da nešto nije u redu - priča Ivana.

Medicinska sestra ju je odvela kod dr M. M. Pregledao ju je, utvrdio da je otvorena dva do tri prsta, konstatujući i sam da je "plodova voda jako zelena", što inače ukazuje da je beba izbacila prvu stolicu.

Doktor laktom stiskao stomak

Rekao mi da ne zna da radi carski

Pored ginekologa M. M., Ivana za smrt svog deteta smatra odgovornim još jednog lekara koji je to veče radio (ime poznato redakciji).

- U nekom trenutku je došao. Pokušao je laktom da mi stisne stomak, zbog čega sam počela jako da kašljem. Babica, kojoj sam veoma zahvalna, odgurnula mu je ruku i rekla: "Nemojte, molim vas, ja ću, to se tako ne radi." Pre nego što je otišao rekao je babici da pojača indukciju, a ona mu je odgovorila: "Ne može više, ne želite da ženi pukne materica." Došao je da me poseti dan nakon što je Vuk umro. Pitala sam ga da li bi moja beba bila živa i zdrava da je urađen carski rez, na šta je on rekao da bi, ali da on ne zna da radi carski jer je specijalizant.

- Šta ćemo sada? - pitala ga je medicinska sestra, priča nam Ivana, a on je odgovorio da trudnicu stavi na indukciju.

- Poslata sam u porodilište, ali ne u salu gde se žene generalno porađaju, nego u neko septično porodilište, koje je bilo jako hladno. Unutra su se nalazili instrumenti koji se nisu koristili, puni prašine, čaršavi su bile neke pocepane krpe, sto za porođaj je bio skroz raskliman, jedna nogara mu je otpala... Babica me je priključila na indukciju. Posle tri do četiri sata indukcije bila sam otvorena svega četiri prsta, što je već bio znak da bi trebalo da se uradi carski rez, posebno što je još jedna doktorka, koja je došla u međuvremenu da me pregleda, ponovila da je voda zelena. Međutim, ni ona nije reagovala.

Vreme je prolazilo. Ivana je trpela velike bolove. Preklinjala je babicu da pozove nekoga da uradi carski rez.

Aleksandar Filipović

Krevetac čeka bebu već godinu dana

Ivana i Aleksandar kažu da krevetac koji je bio namenjen za Vuka već godinu dana stoji namešten i netaknut.

- Sačuvali smo i odeću, igračkice, a krevetac je tu u nadi da će ga jednom neko popuniti. Već dugo čekamo lepe vesti i nadamo se još jednoj bebi. Krevetac je za nas simbol naše vere u bolju budućnost - kaže Aleksandar i dodaje da je razmišljao da, nakon svega što mu se desilo, tuži bolnicu i lekare, ali je tada odustao jer je želeo da se prvo pobrine za suprugu:

- A i tada smo preživljavali s jednom platom. Bilo je prosto pitanje opstanka. Međutim, jasno je sada, nakon onog što se desilo Marici, da u toj bolnici postoji sistemski problem.

- Odgovorila mi je: "Jesi li svesna šta tražiš? To je operacija. Ja sam se porodila dva puta prirodno. Videćeš kad rodiš bebu da ćeš na sve zaboraviti. Uostalom, naš načelnik je jako rigorozan. Ne mogu to da tražim svaki put."

Bilo je već veče. Dolazi dr M. M. Mališan u 20.20 napokon izlazi, više od 14 sati nakon što je Ivani pukao vodenjak. Hitno ga vode pedijatrima. Beba je živela tek oko sat i po. Bio je težak 3.660 grama. Nazvala ga je Vuk. Rekli su joj da je umro, tražila je da ga vidi.

Očaj

"Pa, znaš, to se nekad desi"

Nakon što joj je beba umrla, Ivanu je posetila i babica koju je molila da zove doktora da uradi carski rez.

- Imala je obzira da mi kaže: "Pa, ti si u mojoj smeni bila dobro, ne znam šta se posle desilo". Samo sam ćutala, nisam imala snage da se svađam s njom. Onda je nastavila: "Pa, znaš to se nekad desi, ali ako bog da vidimo se na sledećem carskom rezu". Dakle, ona je bila svesna da je carski rez trebao da se uradi i nije ništa uradila po tom pitanju - zaključuje.

- Bila sam u šoku, samo sam ga mazila mrtvog... Sutradan mi je došla doktorka koja je pokušavala da ga spase i rekla mi da je beba preminula usled gušenja zbog nedostatka kiseonika, a do toga je došlo jer su i mene i njega predugo mučili na indukciji. Na prvom mestu smatram odgovornim doktora M. M., jer je on taj koji je prvi video da je plodova voda zelena i nije uopšte reagovao, nego me je samo poslao na indukciju, ne razmatrajući uopšte mogućnost carskog reza - kaže ona i dodaje da bol koju je osetila ne prođe nikada:

Sveštenik nije došao jer dete nije kršteno

Nemaju pravo na pomoć jer dete nije bilo vakcinisano

Aleksandar kaže da je došao u bolnicu nakon što su mu javili da je dete umrlo. Sat vremena je sedeo u čekaonici i slušao bebe kako plaču, znajući da njegova nikada neće više. To je bila, ističe, neviđena tortura, a s problemima su se suočavali i u narednom periodu.

- Sveštenik nije hteo da dođe na sahranu jer dete nije kršteno. Drugi šok bilo je to što nemamo pravo na finansijsku pomoć za prvo dete jer ono nije vakcinisano - kaže Aleksandar.

- Nosite je uvek sa sobom, gde god da ste i s kim god da ste. Taj dan proživljavam iznova i iznova. Nadam se da ću imati još mnogo dece, ali mog Vuka niko ne može da zameni. To je moje prvenče i uvek će to ostati.

Bonus video: