BUDITE SASVIM, ALI SASVIM BEZ BRIGE, USKORO ĆEMO BITI ZAJEDNO I SREĆNI: 5 pisama u javnosti! Posle 5. nije se javio...

Uskoro će doći vreme kada ćemo ponovo svi biti zajedno, srećni, zadovoljni i zdravi... Budite sasvim, ali sasvim bez brige - potresne su reči koje je Biti Beraha, pripadnik jevrejske zajednice, pisao u jesen 1941. iz logora Topovske šupe u Beogradu supruzi, ohrabrujući je da će uskoro biti oslobođen i da će se vratiti njoj i ćerki.

Do predragocene građe, kako ju je nazvao Dejan Ristić, direktor Muzeja žrtava genocida, došli su "pravim detektivskim poduhvatom" dr Milice Karić, kustosa-pripravnika, te je lična zaostavština Bitija Berahe, potpuno nepoznatog za većinu nas, sada u muzeju, a pisma poslata iz Topovskih šupa, nacističkog prolaznog logora za Jevreje i Rome, prvi put su pred javnošću, uz još nekoliko ličnih stvari, pa i žutih traka kojima su Jevreji žigosani.

- Ovih pet pisama je i za naučnu i za širu zajednicu bilo potpuno nepoznato. Dirljiva su i uznemirujuća. Beraha izražava nadu da će biti oslobođen, u nekoliko navrata izbegava tzv. putovanje, zapravo odvođenje na pogubljenje. Nakon petog pisma i on je, nažalost, odveden na stratište i ubijen. Prema našim pretpostavkama, mada ne možemo sa sigurnošću da tvrdimo, ubijen je u Jabuci kraj Pančeva - kazao je na konferenciji za novinare Ristić i dodao:

- Na ovaj način pokušavamo da identifikujemo još jednu žrtvu i vratimo joj identitet i post mortem dostojanstvo oduzeto tom nedužnom smrću.

Dr Milica Karić je naglasila da danas nema živih potomaka Bitija Berahe.

- Biti Beraha je bio trgovački zastupnik. Zvanično je bio nacionalnosti srpske, veroispovesti Mojsijeve, jer se to tako u vreme Kraljevine Jugoslavije upisivalo u dokumenta. Ona su iz zbirke porodice Beraha, a tu je i veliki broja njegovih pisama, dopisnica, razglednica... Pisao je supruzi Rašeli B. Berahi, Čehinji, a ćerka Perla je sačuvala sve i imala sreće da preživi jer je bila polujevrejka, pa je dobila oslobođenje od nošenja oznaka - objasnila je Karićeva.

- Pisma su važna jer dobijamo sliku običnog čoveka koji hrabri porodicu i nada se oslobađanju, ali i sliku samog logora - pod čijom je upravom bio, šta se spremalo tamo, ko su bili zatvorenici - dodala je.

Beraha je pisma slao od 8. oktobra do 9. novembra 1941, kad je iz Topovskih šupa otišlo poslednje. Prva četiri, objasnila je Karićeva, poslata su u rasponu od dva do tri dana, a poslednje dvadesetak dana nakon četvrtog.

- U svima provejava optimističan stav, pa i uveravanje da je njihov položaj u Topovskim šupama prilično dobar jer je upravu od Gestapa preuzeo Vermaht. U narednom pismu obaveštava suprugu i ćerku da verovatno neće ni odlaziti iz Beograda, već samo ljudi iz Banata. Saznajemo i da je nedelja bila dan za posete i da su zatvorenici mogli da primaju i šalju stvari preko jevrejskih organizacija - kazuje Karićeva.

Međutim, u trećem pismu piše kako je tog jutra - 13. oktobra, prozvan radi putovanja, ali da se nada da to ne znači da će i otići. Ipak traži da mu pošalju tople stvari: kaput, rukavice, kaljače, uz poruku da budu potpuno bez brige.

- Poslednje pismo iz oktobra otkriva da je ipak oslobođen putovanja zahvaljujući intervenciji svoje supruge i da ostaje u logoru kao pomoćnik u ambulanti - navodi.

Stiglo je Rašeli još samo jedno pismo, poslato 9. novembra. I ono optimistično, jer uskoro će, kako je pisao, doći vreme kada će njih troje ponovo biti zajedno srećni, zadovoljni i zdravi.

To je poslednje što su imale od muža, odnosno oca, za koga nisu znale ni gde su mu kosti. Pretpostavljale su u Jabuci...

Ovo dragoceno svedočanstvo o nadi, borbi i stradanju pred javnošću je do 4. februara.