Uskoro će doći vreme kada ćemo ponovo svi biti zajedno, srećni, zadovoljni i zdravi... Budite sasvim, ali sasvim bez brige - potresne su reči koje je Biti Beraha, pripadnik jevrejske zajednice, pisao u jesen 1941. iz logora Topovske šupe u Beogradu supruzi, ohrabrujući je da će uskoro biti oslobođen i da će se vratiti njoj i ćerki.
Vratio se nije, kao ni milioni Jevreja žrtava Holokausta, ali Muzej žrtava genocida je došao do dragocene zaostavštine ovog čoveka, čijih je pet pisama na nemačkom jeziku od izloženo u atrijumu Istorijskog muzeja Srbije, uoči Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta.
Do predragocene građe, kako ju je nazvao Dejan Ristić, direktor Muzeja žrtava genocida, došli su "pravim detektivskim poduhvatom" dr Milice Karić, kustosa-pripravnika, te je lična zaostavština Bitija Berahe, potpuno nepoznatog za većinu nas, sada u muzeju, a pisma poslata iz Topovskih šupa, nacističkog prolaznog logora za Jevreje i Rome, prvi put su pred javnošću, uz još nekoliko ličnih stvari, pa i žutih traka kojima su Jevreji žigosani.
- Ovih pet pisama je i za naučnu i za širu zajednicu bilo potpuno nepoznato. Dirljiva su i uznemirujuća. Beraha izražava nadu da će biti oslobođen, u nekoliko navrata izbegava tzv. putovanje, zapravo odvođenje na pogubljenje. Nakon petog pisma i on je, nažalost, odveden na stratište i ubijen. Prema našim pretpostavkama, mada ne možemo sa sigurnošću da tvrdimo, ubijen je u Jabuci kraj Pančeva - kazao je na konferenciji za novinare Ristić i dodao:
- Na ovaj način pokušavamo da identifikujemo još jednu žrtvu i vratimo joj identitet i post mortem dostojanstvo oduzeto tom nedužnom smrću.
Biti Beraha
- rođen u Beogradu 28. oktobra 1887, od oca Moše i majke Perle
- bio je zarobljen i u Prvom svetskom ratu, radio kao bolničar
- sva pisma iz Topovskih šupa su na nemačkom, što znači da je Biti bio aškenaski Jevrejin
- od 8. oktobra do 9. novembra poslao je pet pisama ženi i ćerki
- među ličnim dokumentima su pasoši Bitija i supruge i ćerkine fotografije
- u zaostavštini su i žute trake i bedževi s natpisom Jude - Jevrejin, i Davidovom zvezdom
- tu su i pozivi za prijavljivanje nemačkim vlastima
Dr Milica Karić je naglasila da danas nema živih potomaka Bitija Berahe.
- Biti Beraha je bio trgovački zastupnik. Zvanično je bio nacionalnosti srpske, veroispovesti Mojsijeve, jer se to tako u vreme Kraljevine Jugoslavije upisivalo u dokumenta. Ona su iz zbirke porodice Beraha, a tu je i veliki broja njegovih pisama, dopisnica, razglednica... Pisao je supruzi Rašeli B. Berahi, Čehinji, a ćerka Perla je sačuvala sve i imala sreće da preživi jer je bila polujevrejka, pa je dobila oslobođenje od nošenja oznaka - objasnila je Karićeva.
- Pisma su važna jer dobijamo sliku običnog čoveka koji hrabri porodicu i nada se oslobađanju, ali i sliku samog logora - pod čijom je upravom bio, šta se spremalo tamo, ko su bili zatvorenici - dodala je.
Beraha je pisma slao od 8. oktobra do 9. novembra 1941, kad je iz Topovskih šupa otišlo poslednje. Prva četiri, objasnila je Karićeva, poslata su u rasponu od dva do tri dana, a poslednje dvadesetak dana nakon četvrtog.
- U svima provejava optimističan stav, pa i uveravanje da je njihov položaj u Topovskim šupama prilično dobar jer je upravu od Gestapa preuzeo Vermaht. U narednom pismu obaveštava suprugu i ćerku da verovatno neće ni odlaziti iz Beograda, već samo ljudi iz Banata. Saznajemo i da je nedelja bila dan za posete i da su zatvorenici mogli da primaju i šalju stvari preko jevrejskih organizacija - kazuje Karićeva.
Ćerkina poruka mira
Ovo što smo preživeli nikad da se ne ponovi...
Ćerka Perla Behara napisala je 1998. i poruku mira, koja je izložena pored pisama:
- Na kraju bih poručila svim narodima sveta, bez obzira na veru i narodnost, da se ovo što smo mi preživeli nikad više ne ponovi. Da svi ljudi žive u miru, ljubavi i zdravlju bez rasne diskriminacije i da uvek jedni drugima pomažu, a tome da se uče od malih nogu, od detinjstva...
Međutim, u trećem pismu piše kako je tog jutra - 13. oktobra, prozvan radi putovanja, ali da se nada da to ne znači da će i otići. Ipak traži da mu pošalju tople stvari: kaput, rukavice, kaljače, uz poruku da budu potpuno bez brige.
- Poslednje pismo iz oktobra otkriva da je ipak oslobođen putovanja zahvaljujući intervenciji svoje supruge i da ostaje u logoru kao pomoćnik u ambulanti - navodi.
Stiglo je Rašeli još samo jedno pismo, poslato 9. novembra. I ono optimistično, jer uskoro će, kako je pisao, doći vreme kada će njih troje ponovo biti zajedno srećni, zadovoljni i zdravi.
Veliki poduhvati
Značajna građa
Povodom obeležavanja Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta, naveo je Ristić, dan ranije je predstavljena naučna monografija, u celosti objavljena u prevodu na engleski jezik, dr Dragana Cvetkovića, istoričara i muzejskog savetnika - "Od Topovskih šupa do Starog sajmišta, kvantitativna analiza Holokausta u okupiranoj Srbiji", nakon dva izdanja na srpskom. A samo tokom prethodne godine, istakao je Ristić, Muzej je svoje zbirke i fondove obogatio sa više hiljada artefakata, među kojima se po svom značaju posebno ističu spisak dela srpske dece koju je u drugoj polovini 1942. iz hrvatskih logora smrti spasla Diana Budisavljević, kao i Direktiva br. 25, kojom je 28. marta 1941. nemački kancelar Adolf Hitler naredio napad na Kraljevinu Jugoslaviju i Kraljevinu Grčku.
Hilda Dajč
Četiri pisma žene ubijene u dušegupki
Ristić je podsetio i da su jedan od posebno dirljivih i opominjućih simbola Holokausta na našem području četiri pisma Hilde Dajč, zatočenice Gestapovog logora pod nazivom "Judenlager Zemlin", koji je od decembra 1941. do maja 1942. postojao na beogradskom Starom sajmištu. Hilda Dajč je tragično izgubila život u dušegupki, a njeni posmrtni ostaci pohranjeni su u okviru Spomen-područja "Jajinci", dok se njena pisma čuvaju u Jevrejskom istorijskom muzeju i Istorijskom arhivu Beograda.
To je poslednje što su imale od muža, odnosno oca, za koga nisu znale ni gde su mu kosti. Pretpostavljale su u Jabuci...
Ovo dragoceno svedočanstvo o nadi, borbi i stradanju pred javnošću je do 4. februara.
NE PROPUSTITE
