Centralizovana Platforma za zbrinjavanje urgentnih stanja od ponedeljka bi trebalo da funkcioniše u Beogradu, tako što će UKCS Srbije i sva četiri prestonička kliničko-bolnička centra jednostavno i brzo razmenjivali medicinsku dokumentaciju o pacijentima koji se upućuju iz jedne od otih ustanova u drugu. Tako će oni koji dočekuju pacijenta već tokom transporta znati sve o njegovom stanju i odmah ga smeštati gde treba, čime će bez gubljenja vremena i silne papirologije, i broj spasenih života biti veći, poručeno je sa današnje konferencije za novinare Ministarstva zdravlja.
Ministarka zdravlja prof. dr Danica Grujičić navela je da je platforma, za sada, implementirana u UKC Srbije, kao i kliničko-bolničkim centrima "Dr Dragiša Mišović", "Zvezdara", "Bežanijska kosa" i "Zemun". U narednih 10 dana u projekat će se uključiti i Institut za ortopediju "Banjica" i Specijalna bolnica za cerebrovaskularne bolesti "Sveti Sava", dok će druga faza implementacije uključiti i Zavod za urgentnu medicinu Beograd.
- Ne zbrinjavaju se sva urgentna na stanja samo u Urgentnom centru, nego u zavisnosti od toga ko je drežuran i u ostala četiri kliničko-bolnička centra, kao i u VMA, na "Banjici" u "Svetom Savi". Platforma, koja će praktično zaživeti od ponedeljka, omogućava da u trenutku kada pacijent polazi ka nekoj ustanovi, recimo iz Urgentnog centra ili iz te ustanove ka Urgentnom centru, kolege dobiju signal na službenom telefonu da moraju da priđu kompjuteru i da im stiže pacijent. Tog trenutka ulaze u sam program i vide tačno sve podatke i sve analize koje su u prethodnom kliničko-bolničkom centru ili u Urgentnom centru urađene. Tako dobijaju kompletnu sliku gde taj pacijent odmah treba da se smesti i ide ili u intenzivnu negu, ili na odgovarajuće odeljenje, ili u operacionu salu. I dalje se nastavlja postupak lečenja kao da je pacijent već od starta primljen u tu ustanovu - kazala je Grujičićeva danas na konferenciji u prisustvu direktora bolnica.
Koliko je koštala platforma
20-30 hiljada evra po ustanovi
Što se tiče samih izrada platforme, kazao je Radović, svaka ustanova za sebe koja je impelementirala je radila nadogradnju već postojećeg lokalnog informacionog sistema.
- Tako da su se cene razlikovale od ustanove do ustanove, reda veličine par miliona dinara po ustanovi. Znači 20-30 hiljada evra zavisi od veličine ustanove i od kompleksnosti procesa unutar ustanova.
Do sada, istakla je, nije bilo tako, bili su papiri, bili su snimci..., a sada će biti po automatizmu.
- Najvažnije, sve je jednostavno i sve je na klik. Znači, jedno dugme, drugo dugme, treće dugme, završen prenos podataka. Nema popunjavanja obrazaca u nedogled, 500 puta. I tu dobijate na brzini, i tu kolege već spremne čekaju pacijenta. Kada pacijent dođe, svi njegovi podaci već će biti u novoj ustanovi, tako da neće biti gubljenja vremena. Ova platforma omogućava najpre zaštitu podataka pacijenata, a s druge strane daleko olakšava rad onima koji primaju pacijenta, a i onima koji ga šalju. Sledeća faza je da se u sve ovo uključi i hitna pomoć, sledeće da se uključe svi klinicki centri, pa sledeća da se uključe sve bolnice. Tako da, ako neko šalje iz Leskovca u Beograd iz nekog razloga, jer mu treba odgovarajući specijalista, taj specijalista će u Urgentnom centru, posebno kada su hitna stanja, moći da uđe u kompjuter i da vidi sve ono što je urađeno u Leskovcu sat, dva sata ranije. Znači, u toku transporta, ona ustanova koja prima pacijenta, imaće sve podatke o njemu - navela je ministarka ne precizirajući kada će biti te sledeće faze.
Đuro Radović, pomoćnik ministra za digitalizaciju rekao je da je jako bitno da podižu nivo komunikacije između zdravstvenih ustanova.
- I na ovaj način blagovremenim dostavljanjem kompletne elektronske zdravstvene dokumentacije podižemo nivo pružanja zdravstvene usluge, kao i broj spasenih života. Sve ovo značajno štedi vremena sa jedne strane i dozvoljava lekaru da se više bavi pacijentom, a ne samom papirologijom. Tako da sve ovo ima za cilj da smanji kadrovske potrebe i olakša poslovne procese unutar zdravstvenih ustanova - kazao je Radović i dodao da je u planu izgradnja zatvorene mreže koje će biti isključivo namenjena zdravstvu, koja će u veliko podići nivo bezbednosti podataka i brzinu razmene podataka.
Za sada svi podaci idu, naveo je, preko LBO broja i ostaće na tome do trenutka dok po novom zakonu, koji je donet, ne bude definisan LZB- lični zdravstveni broj, koji će biti jedinstveni broj ne samo za RFZO osiguranike, nego i za vojne osiguranike već i za privatno zdravstvo.
Projekat je realizovan u skladu sa novim Zakonom o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva, imajući u vidu da se koristi isključivo elektronska dokumentacija.
NE PROPUSTITE
