U hapšenju levičarske teroristkinje RAF-a Danijele Klete korišćena je veštačka inteligencija, odnosno program za prepoznavanje lica, koji poredi lice na fotografiji s fotografijama na internetu, pre svega na društvenim mrežama.
Ova neverovatna priča da je softveru trebalo samo pola sata da pronađe ženu koja se krila 30 godina otvara mnoga pitanja. Posebno o privatnosti svih nas. I posebno što program koji je korišćen za pronalazak, košta samo 30 evra. Da li to znači da svako može da prati sve što u životu radimo i locira nas, gde god bili?
Na ova i druga pitanja u jutarnjem programu Kurir televizije odgovarali su Zoran Živković, predsednik Društva za informacionu bezbednost Srbije Maja Jovanović, generalna sekretarka "IBSSA" Biroa za borbu protiv trgovine ljudima i predsednica "NAOS" i prof. dr Petar Kočović, stručnjak za informacione tehnologije
- Ovo nije ništa novo. Ovakva sredstva koriste se u poslednjih dvadeset i više godina. Prvo su to Amerikanci krenuli sa biometrijskim ličnim kartama i pasošima. Oko 30 kompanija u svetu prodaje profesionalnu opremu. Ne računam ovu što je prodaje za 30 evra. U raznim prolazima i na prometnim mestima pošto postoje baze lica, ona mogu da se detektuju - rekao je Kočović i dodao:
- Starost ne otežava jer lice zadržava neke tačke tokom celog života. Postoji mogućnost za greške ukoliko osobe međusobno liče, ali to se lako ispravi. Postoji 10 tehnika za ličnu identifikaciju: Prepoznavanje glasa, irisa i td..oko ne može da promeni karakteristike prilikom operacije inače dolazi do slepila. Veštačka inteligencija je davno među nama kada su te stvari u pitanju.
Jovanović je ukazala na problematične aspekte upotrebe veštačke inteligencije u potrazi za nestalim licima:
- U vezi sa svom poznatom i manje poznatom tehnologijom treba reći da deca ne podležu svim biometrijskim prepoznavanjima. Ona nemaju ličnu kartu niti svoj biometrijski potpis kako ga mi zovemo. Izmeđuostalog deca u ranom uzrastu liče jedna na drugu.
Navela je primer kada ljudi pomoću veštačke inteligencije pronađu bliske srodnike na sajtovima za odrasle, ali je tu, međutim, reč u montaži:
- Kada govorimo o ovoj vrsti prepoznavanja, mnogi koji su tražili svoj lik kako bi pronašli svoju sestru na primer ili bliske srodnike došli su do fotografija koje dolaze sa sajte za odrasle. Tuđe telo i vaša glava se može koristiti u destruktivnim sadržajima. To se isto radi sa decom. Imamo brojne slučajeve gde su fotografije uzimane sa njihovih mreža i neke grupacije su iskoristile taj materijal za slike koje su prodavane na sajtu Dark veb. Ta pojava nažalost uzima maha.
Živković je istakao da veštačka inteligencija nije opasna ukoliko se koristi kontrolisano:
- Ne bih dovodio u direktnu vezu razvoj veštačke inteligencije i opasnost od gubljenja naše privatnosti. Prosto stvar je načina primene samih proizvoda veštačke inteligencije. Ako se ona primenjuje za korisne stvari u društvu pod određenom kontrolom ne vidim problem. Problem nastaje kada ona dođe u pogrešne ruke, a to ne mora da bude samo kriminal. To utiče na privatnost i pravo na slobodu i izbor.
- Kada govorimo o događaju koji smo pomenuli, u slučaju da neko našu fotografiju koristi bez našeg znanja i kontrole, tu u mora jako strogo da se povuče granica pod kojim uslovima i kako mogu da se koriste biometrijski podaci. Jedno je kad vi imate bazu lica kriminalaca, a drugo u slučaju čestitog građanina, kada vi koristite njegove biometrijske podatke bez njegovog znanja i saglasnosti. To ne bi smelo da se dešava.
Kurir.rs
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
