Samo tokom 2023. godine ubijeno je 28 žena, najčešće od strane partnera ili bliske osobe.
Kao da česti apeli, naslovi u crnoj hronici i rad nadležnih institucija ništa nisu značili. Jer, femicid u Srbiji nastavio se i u prvim mesecima ove godine. U 2024. godini zabeležena su četiri slučaja ubistva žena u okviru partnerskog odnosa ili u porodici.
Srbija je 2016. godine donela Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, a 2021. usvojila Stategiju za sprečavanje i borbu protiv rodno zasnovanog nasilja u porodici do 2025. godine. Akcioni plan za ovu strategiju, međutim, do danas nije usvojen, a u toku je javna rasprava o njegovom nacrtu.
O partenrskom i porodičnom nasilju razgovarale su gošče "Pulsa Srbije" psihijatar Jovana Stojković i Vesna Stanojević, koordinatorka Sigurnih kuća.
Stanojević je komentarisala da li razvod ne garantuje sigurnost s obzirom na slučaj Miloša iz sela kod Vlasotinca, kada je njegova žena, u susretu sa njim kako bi otac video ćerku, pretrpela nasilje:
- Vrlo često se dešava da upravo nagoveštaj za razvod ili prijavu bude povod za nasilje. Mi ne savetujemo to žene, da ne govore ništa unapred, upravo jer ne znamo kako će da reaguje druga strana. Uostalom, imali smo ubistvo žene koja je razvedena. Te stvari se često dešavaju. Mi savetujemo da se nasilje uvek prijavi, ali ne može svaka žena da prijavi, tj. ne sme, nije ni to uvek rešenje. Nisu svi slučajevi isti, imate četiri ubistva od početka godine, što je baš loše. Daj Bože da na tome ostane, ali je to veliko pitanje.
Stanojević je spomenula i nasilje žena nad muškarcima, pa je rekla da je to individualno, odnosno u kojoj meri je osoba sposobna da rukovodi sopstvenim problemima:
- Apsolutno je neprihvatljivo bilo kakvo fizičko nasilje. Međutim, postoji i ubistvo muža od žene. Kao psihijatar bi rekla da ne postoje nekonfliktni odnosi, ali to ne znači da bilo ko nasilje opravdava. Da li je to muž, žena, dete, komšija... Konflikt uvek postoji, jedino je pitanje kako mi te konflikte definišemo i rešavamo. Svakako, moramo da znamo uzroke i dinamiku kako bismo došli do nekog rešenja. Ponekad, žene trpe godinama nasilje, upravo jer im on nameće osećaj da je ona kriva. Taj model, ta priča o nasilju nad ženama, je nešto što postoji, 25. novembar je dan za borbu protiv nasilja nad ženama. To je postao društveno, nacionalni, svetski problem. Znamo koliko je taj odnos nesrazmeran. Pričamo o jednom ubijenom muškarcu, a ne o 28 ubijenih žena prošle godine ili četiri ubijene ove godine. Svakako da se ne radi o tome, ali moramo shvatiti da žene trpe jer im se nameće ili plaše. Nasilnik koji maltretira uvek i preti verbalno. Postavlja se pitanje šta posle Sigurne kuće, jer su one privremeno rešenje. Šta će se posle dešavati sa tim ženama.
Stojković se osvrnula na šokantan primer njene pacijentkinje:
- Imali smo primere iz prakse, moja pacijentkinja, bila je korisnik Sigurne kuće. Postoji socijalna nadoknada ženama koje tamo provode vreme. A ona kada je izašla, što je za mene bilo šokantno, nastavila je sa čovekom kojeg je prijavila. Dakle, on je došao po nju i oni su nastavili. Dakle, postoji i taj psihološki deo gde se ljudi, odnosno žene, vezuju za taj skript da budu zlostavljane, ona je posle rekla da ga voli. Dakle, tu ne mogu ništa institucije, niti bilo ko. Tu su možda i neki drugi razlozi, kao recimo taj novac koji je primila, baš je bilo razočaravajuće.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
