Mnogi građani Srbije maštaju o odlasku na selo, medutim, oni ponekad zaboravljaju da nigde nije idealno, ali i da život na selu često nije onakav kakvim ga zamišljaju.
Kako zapravo izgleda život na selu, kao i koje su mane i prednosti, ispričao je na društvenim mrežama, na zanimljiv način, sugrađanin Miroslav.
- Moram da podelim sa vama neko moje razmišljanje o životu na selu, možda nekom bude od koristi, kakav je to seljački život. Evo na primer, ja već nekoliko dana orem, i šta radim kad orem - sedim u traktoru po ceo dan i okrećem se napred-nazad. Sve vreme sam sam. Možda tu ima još neko u polju koji ore ili nešto radi, mahnem mu ukom, pozdravimo se, ili eventualno popričamo nešto kratko vezano za naš posao, kako se ore, šta ćemo sejati i to je - to, ćao doviđenja. I to, samo ako se gotovimo i poštujemo, u suprotnom svako glavu na svoju stranu - započinje priču Miroslav i dodaje:
- Nemaš kolege, koleginice, ne deliš radnu prostoriju ni sa kim, nema tim bildinga, ne izlaziš ispred zgrade da pušiš cigare kao da si gubav, zapališ kad hoćeš i možeš. Ne moraš nikom da se pravdaš, smeškaš, udvaraš, uvlačiš, da si sa nekim dobar, a nekog mrziš i nalaziš najsitnije zadovoljstvo u tome da ga ogovaraš ili mu smeštaš nešto, ili neko tebi. Ne paziš se od toga i nije te briga!
Jedna od glavnih prednosti je, kako kaže, što ne moraš nikom da se pravdaš i ništa da objašnjavaš.
- Nemaš ni šefa, ni direktora, ni gazdu-do Boga! On ti određuje kad ćeš i kako ćeš šta da radiš, kao što i treba, i nema kod njega labavo, ne prolaze uvlakači, ulizice i neradnici. Ili kad odeš u šumu recimo, po drva, radiš svoja posla, nigde nikog nema niti ti ko treba, ne polažeš nikom račune, gledaš da se ne povrediš i da te ne ubije neko drvo, da ti se ne prevrnu kola ili da ne sletiš u provaliju i to je. Ne pratiš nikakav dres-kod, ne mora da se briješ svako jutro, furaš "fristajl" i onako kako tebi odgovara, minimalistički i praktično. Sve zavisi samo od tebe, tvoje sposobnosti, snage, pameti, vizije, volje, i od volje Božije, čija je prva i poslednja - kaže Miroslav, zaključujući na kraju:
- Dakle, ko voli da provodi vreme napolju, van kuće, kancelarije, fabričke hale i sličnih objekata zatvorenog tipa, ko voli da često bude sam i ne ljubi previše društvo ljudi, ko se ne boji fizičkog rada, ko ne voli da mu drugi komanduje i soli pamet, ko poštuje prirodu i njene cikluse i u stanju je da živi po tim pravilima i da im se povinuje, ko ne boluje od sigurnih i stalnih prihoda i ko ima pomalo i hazarderski duh - taj nek razmisli o tome da bude seljak, ali ukoliko ne poseduje sve prethodno navedeno i sanja neke druge stvari, bolje neka radi nešto drugo i nek ne muči i zemlju i sebe.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
