BOMBE PADALE, ALI SU LJUDI BILI PUNI HRABROSTI I DUHA! Dr Bojić: Pacijenti su čupali braunile i pitali kako mogu da pomognu!

Kakav je duh postojao u našem narodu tokom bombardovanja SRJ od strane NATO, možda najbolje govori to što su brojni pacijenti u bolnicama, dok smo ih premeštali na druge lokacije, čupali braunile i priključke za infuzionu i transfuzionu terapiju, te s nabreklima venama na vratu pitali kako mogu da pomognu. Govorili su da su dobro i da žele u borbu, da se suprotstave neprijatelju!

Ovako za Kurir priča prof. dr Milovan Bojić, direktor Instituta "Dedinje", koji je tokom NATO bombardovanja SRJ bio komandant Republičkog štaba civilne zaštite.

Povodom obeležavanja 25 godina od agresije, ugostio je bivše članove štaba, koji je imao važnu funkciju u sprečavanju NATO da pričini još veću štetu po stanovništvo i infrastrukturu.

Štab je, kaže, bio spona između civilnog stanovništva i državnih struktura. U nekim uslovima je funkcionisao kao "mala ratna vlada".

Srećom bomba nije eksplodirala

Beograd umalo da postane Hirošima

Malo je falilo da ceo Beograd praktično nestane, pkaže za Kurir bivši ministar energetike i član štaba Života Ćosić.

- Imali smo informaciju da se sprema bombardovanje fabrike "Prva iskra" u Bariču. Morali smo hitno da regujemo. Tu je bilo oko 200 tona fluorovodonične kiseline. Dogovoreno je da se kiselina stavi u cisterne, a onda transportuje prvo u Obrenovac, odakle bi železnicom bila dopremljena do Borskog jezera i tamo da se uništi velikom količinom kreča. Jedna raketa je pala u dvorište crkve u Obrenovcu u neposrednoj blizini kovoja. Srećom nije eksplodirala, inače bi to bio kraj za mnoge od nas. To je praktično atomska bomba za grad Beograd. Da je eksplodirala bili bismo Hirošima, sve u krugu od 100 kilometara bi bilo spaljeno!

- Dešavalo se da smo morali da dignemo kompletnu mrežu civilne zaštite na teritoriji Republike. Naš zadatak je bio i da upozoravamo stanovništvo o hemijskim, biološkim i drugim opasnostima. Obaveštavali smo o oštećenjima zdravstvene infrastrukture i bolnica, kao i o opasnostima od gađanja rafinerija. Noću smo premeštali pacijente, sklanjali ih po skloništima, a dostavljali smo i informacije o aktivnostima agresora, varali NATO postavljajući lažne mete... - navodi Bojić i dodaje da je štab svoju aktivnost u početku obavljao u zgradi vlade, ali potom i na skrivenim lokacijama:

- Štab je direktno bio i meta NATO bombi. Jedna bomba pala na Vračaru bila je namenjena štabu koji se nalazio u susedstvu.

Gađanje naftne industrije u Pančevu

Sloba poručio da se ne hvali previše

Života Ćosić se, tokm skupa bivših članova štaba, prisetio i bombardovanja naftne industrije u Pančevu:

- Jedno veče, u tri sata ujutru me zove Mirko Marjanović: "Gde si?", pita i reče da su bombardovali naftnu industriju u Pančevu. Otišao sam tamo, mislim da se digao plamen 100 metara visok. Petorica, šestorica radnika je stradalo. Čuvari su blokirali prilaz. Rekoh novinarima: "Obnovićemo rafineriju u narednih 15 dana". Rekao sam to, jer smo mi već imali praktično spremnu rezervnu rafinerju. Sledećeg dana me zove Mirko i reče: "Znaš ko te je pozdravio? Sloba. Rekao ti je da ne daješ više takve izjave, inače, će nas NATO tek uništiti".

Neki članovi štaba su tokom 11 nedelja bombardovanja stradali, neki su ostali trajni invalidi. Smrt umalo nije zadesila i prof. Bojića:

- Imao sam instrukciju da posetim "Krušik", međutim, napravio sam izuzetak i otišao da obiđem Drinsku diviziju, gde je bio jedan prijatelj. Trebalo je i da mi poklone deo "nevidljivog" aviona... Na putu do tamo gađan je "Krušik". Onda se u nebo, samoinicijativno, u želji da smanji štetu, vinuo naš pilot. Stradao je u tom dvoboju. Gledao sam ga kako pada. Taj osećaj divljenja prema njemu, koji je nesebično dao život za otadžbinu, živ je i dan-danas.

Ivica Radović

Potrebno je ozbiljno istraživanje o posledicama

Ivica Radović, nekadašnji član štaba, kaže da još uvek nije poznato koje je sve posledice bombardovanje kasetnim, grafitnim i drugim bombama, ostavilo po životnu sredinu i zdravlje ljudi.

- Bivši ministar Goran Trivan je predlagao, ali to isto radi i ministarka Danica Grujičić - da se uradi multidisciplinarno istraživanje u koje bi bilo uključeni stručnjaci i iz oblasti zdravlje, životne sredine i prosvete. Trebalo bi da se konačno uradi jedna ozbiljna studija i da ceo svet sazna koje su posledice po život i zdravlje ljudi.

U radu Republičkog štaba civilne zaštite, pored prof. dr Milovana Bojića, učestvovali su i Milorad Veljović, tadašnji savetnik predsednika i njegov izaslanik, načelnik štaba Zoran Jeftić, načelnik Republičkog centra za obaveštavanje i uzbunjivanje Borislav Lazić, bivši ministar energetike Života Ćosic, kao i članovi Ivica Radović, Branko Lošić, Bratislav Rančić, Nadežda Gudelj...

Bonus video: