Naučnici su pokazali strukturne promene u celom mozgu tokom menstruacije. Konstantne promene nivoa hormona koji vode menstrualni ciklus ne utiču samo na reproduktivnu anatomiju. Oni takođe preoblikuju mozak, a studija nam je dala uvid u to kako se taj proces dešava.
Predvođen neuronaučnicama Elizabet Rizor i Viktorijom Babenko sa Kalifornijskog univerziteta Santa Barbara, tim istraživača je pratio 30 žena tokom menstrualnog ciklusa. Detaljno su dokumentovali strukturne promene koje se dešavaju u mozgu kako hormonski nivoi fluktuiraju.
- Rezultati ukazuju na istovremene promene u ljudskoj mikrostrukturi bele mase i debljini korteksa koje se poklapaju sa hormonskim ritmovima vođenim menstrualnim ciklusom - pišu istraživači i dodaju:
- Snažni efekti interakcije između mozga i hormona možda nisu ograničeni na klasično poznate regione receptora hipotalamusa-hipofize-gonadalne osovine (HPG).
Svaka zdrava žena će tokom života imati oko 450 menstruacija, tako da bi bilo korisno znati što više različitih efekata koje mogu imati na funkcionisanje mozga i tela uopšte.
Međutim, iako je to nešto što se dešava polovini svetskog stanovništva tokom pola života, istraživanja su donekle izostala. Većina istraživanja o hormonskom efektu na mozak bila je fokusirana na moždanu komunikaciju tokom kognitivnih zadataka, a ne na same moždane strukture.
- Ciklične fluktuacije u hormonima ispoljavaju moćne bihevioralne, strukturne i funkcionalne efekte kroz delovanje na centralni nervni sistem sisara - primećuju Rizor, Babenko i njihov tim i naglašavaju da se ipak vrlo malo zna o tome kako ove fluktuacije menjaju strukturne čvorove i informacione puteve ljudskog mozga.
Utvrđeno je da se mikrostruktura bele mase - mreže neuronskih vlakana koje prenose informacije između regiona sive mase - menja sa hormonskim promenama, uključujući uticaj koji nose pubertet, upotreba oralne kontracepcije, hormonske terapije...
Tim stručnjaka je obavio snimanje uz magnetnu rezonancu svojih ispitanika tokom tri menstrualne faze: menstruacije, ovulacije i srednje lutealne. U vreme svakog od ovih skeniranja, istraživači su takođe merili nivoe hormona učesnika.
Rezultati istraživanja su pokazali da se, kako hormoni fluktuiraju, tako se menjaju i zapremine sive i bele mase, kao i zapremina cerebrospinalne tečnosti.
Konkretno, neposredno pre ovulacije, kada se povećavaju nivoi hormoni 17 beta-estradiola i luteinizirajućeg hormona, mozak učesnica pokazao je promene bele mase što sugeriše brži prenos informacija.
Folikul koji raste pre ovulacije, i pomaže u stimulaciji folikula jajnika, bio je povezan sa debljom sivom masom.
Progesteron, koji raste nakon ovulacije, bio je povezan sa povećanjem tkiva i smanjenom zapreminom cerebrospinalne tečnosti.
Šta to znači za rad i uticaj mozga sa takvim izmenama za sada nije poznato, ali istraživanje postavlja temelje za buduće studije, a možda i razumevanje uzroka neobičnih ali teških problema mentalnog zdravlja povezanih sa menstruacijom.
- Uprkos tome što sada nemamo izveštaje o funkcionalnim posledicama ili korelacijama strukturnih promena mozga, naši nalazi mogu imati implikacije na hormonske promene u ponašanju i spoznaji - pišu istraživači:
- Istraživanje odnosa mozga i hormona je neophodno da bi se razumelo funkcionisanje ljudskog nervnog sistema na dnevnoj bazi, tokom perioda tranzicije hormona i tokom celog ljudskog životnog veka.
Kurir/RTS
NE PROPUSTITE
