Starija lica bez naslednika se sve češće opredeljuju za ugovor o doživotnom izdržavanju.
Zašto su testamenti i ugovori o poklonu seme razdora Srpskih porodica? Kako izbeći probleme prilikom ostavinskih rasprava? Šta sve mogu da obuhvataju ugovori o poklonu i doživotnom izdržavanju?
Na ova i druga pitanja odgovaraju gosti emisije Ni pet ni šest Sava Dedajić, javni beležnik, Aleksandar Vučetić, advokat i Snežana Šantić, predsednica udruženja penzionera Stari grad.
Na pitanje da li naslednici nasleđuju dug tj. neotplaćene kredite i kredit za stan Vučetić je odgovorio:
- Zakon kaže da se nasleđuje do visine nasleđene imovine. To znači da postoji mogućnost da je pokojni uzeo godinu dana pred smrt kredit od 10.000 evra, a da nažalost ništa od imovine nije ostalo iza njega. Njegova odgovornost ne postoji. Naslednik nema nikakvu obavezu da otplaćuje taj dug. Ako je, međutim, nasledio recimo garažu koja vredi 10.000 evra, a visina duga je 8.000 onda ima od čega da se naplati država, a iznos koji treba otplatiti je limitiran na iznos nasleđene imovine.
Šantić je istakla da naslednici nemaju obavezu da otplaćuju dugove ukoliko se uz rate kredita bankama plaća i osiguranja.
- Kada se podiže kredit najčešće banka ponudi i osiguranje za taj kredit i onda plaćate na mesečnom nivou uz ratu i osiguranje. U slučaju smrti naslednici nemaju obavezu da plaćaju bez obziru na imovinu koju naslede. Banka retko nakon 75 godine života daje kredit - rekla je Šantić i dodala:
- To osiguranje može biti od 20 do 25 evra mesečno. Pošto su penzioneri neko ko ima sigurne prihode, banke im odobravaju kredite koji, međutim, nisu velikog iznosa. Do 20.000 evra recimo u zavisnosti od toga koliki je iznos njihove penzije. U tom slučaju obavezno plaćaju osiguranje. Ima klauzula u ugovoru u kojoj stoji da naslednici u slučaju smrti nisu u obavezi da dug vrate.
Dedajić tvrdi da su tarife javnih beležnika kako po predmetu zaostavštine tako po ostalim predmetima fiksna i ne sme biti podložna kalkulacije:
- Javni beležnik je u obavljanju svoje nadležnosti obavezan da primeni javno- beležničku tarifu koju donosi ministarstvo pravde. Ona je progresivno sačinjena u skladu sa vrednošću kako ugovora koji overavamo tako i predmeta pravnog posla - stana, kuće ili neke nekretnine, a isti je slučaj sa zaostavštinom. Ne bi smela da postoji različitost između kancelarija, već samo od slučaja do slučaja. Nijedan beležnik nema pravo da kalkuliše sa tarifom. Sve je fiksno propisano.
Kurir.rs
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
