Učenici završnih razreda osnovne škole i srednjoškolci u Srbiji masovno izbegavaju časove fizičkog vaspitanja, što je porazno, a onda idu u teretane da se nabilduju i nabace masu, ako govorimo o dečacima, odnosno drže kojekakve dijete, prevashodno devojčice!
I jedni i drugi zapravo svom telu i svom zdravlju u tim godinama čine medveđu uslugu, te umesto da aktivnim prisustvom na fiskulturi učine najbolje za sebe, oni se dovode u opasnost.
Rezultati istraživanja ponašanja u vezi sa zdravljem dece školskog uzrasta, koje je 2022. godine sproveo Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", pokazali su da su dečaci gojazniji za tri odsto u odnosu na prethodno istraživanje iz 2018. Takođe, podaci ukazuju da devojčice drže dijete jer misle da treba da smršaju, a fizički su sve neaktivnije u starijim razredima.
Dušan Ćorilić, master sportske medicine i kiropraktičar, naglašava da za decu od 14-15 godina nikako nije poželjna teretana.
- U tom periodu nije završena faza rasta. Tek sa 18-19 godina, kada je dete razvijeno, mogu da idu u teretanu da dobiju masu. Što se tiče dece koja su u tom školskom periodu aktivna u sportu, ona pod nadzorom trenera mogu krenuti da dižu tegove, ali tačno se zna šta se radi i šta je potrebno za sportska takmičenja. Izbegavanje fizičkog vaspitanja u osnovnim i srednjim školama je opasno za zdravlje deteta. Ti časovi pomažu deci da se telo pravilno razvije, a naročito su značajni za kičmu da ne bi došlo do deformiteta.
Stručnjak u oblasti fizičke kulture profesor Vladimir Koprivica kaže za Kurir da teretana mladima treba da bude jedna od aktivnosti koja će se kombinovati s fizičkim vaspitanjem.
- Deca nisu kriva, ona su "tabula rasa", neispisana tabla, i pitanje je kako ćemo mi pisati po toj tabli. Oni su produkt vaspitanja roditelja, porodice, komšija, društva. Dete može ići u teretanu, izgledati dobro spolja uz razna sredstva koja se tamo nekontrolisano prodaju, ali postavlja se pitanje da li je takvo njihovo telo funkcionalno, odnosno da li je zdravo. Bolje je ići u prirodu i koristiti prirodne pogodnosti nego zatvoriti se u teretanu - ističe Koprivica.
Podseća i da su deca i roditelji podržali pilot-projekat "Svako dete ima pravo da odrasta zdravo", koji se od septembra 2023. sprovodi u 95 škola, a koji predviđa pet puta nedeljno časove fizičkog vaspitanja u 73 osnovne škole i četiri puta za učenike 22 srednje škole.
- Nastavnici su primetili da deca koja imaju svakodnevno časove fizičkog vaspitanja imaju bolju koncentraciju i više energije. Zato se škole same javljaju da dobrovoljno uvode fizičko vaspitanje svakodnevno, što svakako treba podržati, jer ako deca rano steknu te navike, i u kasnijem dobu će ih primenjivati. Fizičko vaspitanje u školi postoji da bi zadovoljilo minimum kretanja i da stvori navike za fizičku aktivnošću.
Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola, potvrđuje za Kurir da đaci masovno izbegavaju fizičko, naročito u srednjim školama.
Milorad Antić
Za prisustvo na času dvojka
- Ukoliko đak samo sedi na časovima fizičkog, dobiće kao ocenu dvojku ili maksimalno trojku. Nastavnik tu zapravo ocenjuje prisustvo na času, ali svakako i ta ocena ulazi u prosek i utiče na uspeh. Ipak, to učenike ne interesuje previše - naglašava Milorad Antić.
- Fizičko je nekima jedina fizička aktivnost jer sate i sate provedu kraj telefona i koliko god da govorimo o tome, ne shvataju u kakvoj su opasnosti. Ipak, treba napomenuti i jedan od problema - nedostatak fiskulturnih sala u pojedinim školama.
- Neki namerno zaboravljaju opremu. Jedan od razloga za to je da se devojčice i dečaci, naročito u prvom razredu srednje škole, odnosno kada su petnaestogodišnjaci, obično stide svog tela. Bude ih sramota da se skinu u šorts i majicu i da rade vežbe. Devojčice kao bizaran razlog za izbegavanje vežbi ili sporta navode duge veštačke nokte i da ne žele da ih polome ili da neće da vežbama pokvare frizuru - navodi Antić. - Iako smatraju da treba da smršaju, one izbegavaju fizičku aktivnost i pre će se izgladnjivati.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
