Narativ mržnje u regionu je prisutan i dan danas, a tome svedoče razni snimci koji se gotovo nekontrolisano širem društvenim mrežama, a ovo su samo neki:
Gosti emisije "Ni pet, ni šest" koji su pričali o tenzijama u regionu bili su Vinko Pandurević, general u penziji, Predrag Marković, istoričar i Nenad Nešić, ministar bezbednosti BiH.
Pandurević je diskutovao o tome što se u navijačkim krugovima promoviše nacionalizam između zemalja regiona, pa je napravio paralelu da je Beogradu u tom smislu liberalniji u odnosu na prestonice komšijskih zemalja:
- To neće dovesti do nekog međunacionalnog sukoba, ovo jeste ova vrsta problema da se vi kao slobodni građani, obučeni u srpski dres, prošetate Sarajevom, smatraće da je to provokacija i da ste to namerno obukli. To samo pokazuje da je Beograd liberalni grad i prilično svetskog tipa, jer smo mi živeli sve to što oni sada žive. To su mlade države, mlade nacije, koje se i na fudbalskim utakmicama pokušavaju afirmisati, te stvaraju ovakve vrste parola. Generalno, stvari su odmakle od stanja u kojem su bile devedesetih i početkom dvehiljaditih. Tada se ni košarkaška regionalna liga nije smela igrati u svim gradovima. Sada su to normalne utakmice. Fudbalski navijači su skloniji sukobima, ali još uvek ne postoji ta zajednička fudbalska liga.
Nešić je komentarisao insert iz svog gostovanja na bosanskoj televiziji kada je u programu podizao tri prsta, pa je rekao da se toga nikada neće odreći:
- Postoji podela u narodu jer postoji dva načina da se pozdravi sa tri prsta, stižu mi poruke na društvene mreže, ali mislim da smo već dovoljno podeljeni, da je najmanja briga na koji način će se podići tri prsta. Važno je da znamo šta ta prsta obeležavaju, Sveto Trojstvo. Tri prsta njima u Sarajevu smeta, oni smatraju da je to simbol zlobe, da im budi stravične uspomene. I meni budi stravične uspomene, 1992. godine sam dobio batine jer su me navodno prepoznali na barikadama. U to vreme sam bio sedmi razred osnovne škole, kakve barikade, ali su me istukli. Da te godine nisam izašao iz Sarajeva, verovatno sada ne bih sedeo ovde sa vama. I meni Sarajevo budi teške uspomene. Tamo sam živeo u ulici koja se zvala Miloša Obilića, to je kosovski junak, srpski, a otkud na Čaršiji, u Sarajevu, ako ono nije srpsko, pa čije je? Taj grad je izgubljen grad.
Marković je komentarisao ideje koje govore da se teritorije Bosne, Crne Gore i Srbije ujedine:
- Ima tu jedan problem, nisu zgodne stvari tamo gde živi više naroda. Mađari su imali taj problem i izgubili su svoju državu. Tu bi trebalo da budemo realni, treba što više Srba da žive u srpskoj državi, a tamo gde su manjina da budu vezani za maticu na svaki mogući način. Teritorija je manje važna, bitno je da Srbi budu deo jedinstvene zajednice gde god da su. Beč je verovatno treći srpski grad, a mi moramo da se borimo da ta Gabrijela i Danijel ostanu Srbi, hoću reći da ima 300.000 Srba u Beču, ali deca im neće biti Srbi. Najveću nagradu u Nemačkoj je dobila Barbara Marković, spisateljica iz Beča. Vidite jevreje, oni nisu imali državu, ali su bili jevreji i tako su opstali. Dakle, narod se čuva, a teritorija je najnesrćenije rešenje.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
