Bojana, po zanimanju farmaceut, koja je mnogima sa društvenih mreža poznata kao Bojana hedonista, u Norvešku je otišla još davne 2019, a sa svojim pratiocima na društvenim mrežama često deli iskustva iz te zemlje.
Ovog puta ona je ispričala kako to da Norvežani ponekad rade pet, šest sati dnevno.
Naime, s obzirom da dosta vremena provodi sa ćerkicom napolju, mnogi pratioci je pitaju da li uopšte radi.
- Ukratko da objasnim šta je to "turnusarbajd" u Norvešku i zbog čega mi nekada radimo 5-6 sati, a nekada 7-8 sati. Znači, ovde se ne gleda striktno taj nedeljni broj sati. Možda neko od vas ima ugovor ili se sindikat dogovorio da radite 37-40 sati nedeljno. Međutim, to nije striktno uvek tako nedeljno, nego se prate potrebe posla. I, recimo, desi se da su, u nekom periodu, sve kolege na poslu, da niko nije na godišnjem odmoru. Znači, svi ste tu i onda se odlučuje: "Okej, ovaj dan ćeš raditi pet, sledeći šest sati, ali zato kada krene, recimo, leto, pa bude godišnjih odmora, ili bude nešto malo intenzivnije na poslu, onda ćeš možda raditi 7-8 sati, da bi se to nadoknadilo - kaže ona i dodaje da se u Norveškoj radni sati gledaju dugoročno:
- Gleda se dugoročno, ali je bitno da u tom dugoročnom periodu niste radili više od predviđenog i dogovorenog broja sati - kaže Bojana i dodaje da zbog toga ima puno vremena, a, kako navodi, možda je još bitnije to što ume da ga iskoristi.
Bojana je ranije na svom blogu "Miris hedonizma" ispričala da je odlučila da se preseli iz Srbije za Norvešku jer je znala da u toj zemlji postoji potreba za farmaceutima i da neće biti teško naći posao. Pored toga još tokom školovanja se zaljubila u norveške fjordove i želela je da ih poseti.
Pored odvajanja od porodice i prijatelja, najteže joj je bilo navići se na norveške dijalekte kojih ima - više od 800.
U Norveškoj joj se najviše dopada mogućnost da živite i radite u malom mestu, a da pri tom imate sve što vam je neophodno:
- Naš gradić ima svega 15.000 stanovnika i glavni je grad u našoj komuni. Zvuči smešno. I meni je nakon života u Zrenjaninu, Novom Sadu i Beogradu. Ali ovde imamo reku, more, kamp naselje, dva tržna centra, bazen sa toboganima, olimpijski bazen, djakuzi, saune, salone lepote, restorane, hotel, bioskop, bolnicu, škole, vrtiće... Iz našeg malog grada krenuo je prvi električni voz u Norveškoj. To je turistička atrakcija koju sam, naravno, isprobala, jer voz i dalje saobraća tokom letnjih meseci.
Ispričala je i šta su za nju pozitivne strane života u Norveškoj.
- Pozitivne strane življenja ovde su što ljudi imaju poverenje jedni u druge, ovde policija ne nosi oružje, nemaju stresa ni blizu onom našem sa Balkana, osećate se sigurno u svakom smislu... Ne mislim da su Norvežani hladan narod, samo nakon posla idu svojoj kući, porodici, treniraju, prave kasni ručak/večeru i gledaju u svoj tanjir. Ovde dvorišta nemaju ogradu, prozori nemaju zavese, a opet možete šetati goli i niko vas neće pogledati. Oni žive svoj život i puštaju druge da žive. Meni se dopadaju. Nakon nekoliko sati provedenih na poslu sa divnim kolegama, i meni treba mir, vožnja biciklom i šetnja pored reke, mora, malo da ćutim i napunim baterije - kaže ona.
Negativne stvari su, navodi, velike razlike u zdravstvu. Za skoro sve se mora imati recept, babica vodi trudnoću, a imaju i oni liste čekanja, pogotovo za psihologa. Nedostaje im, kaže, medicinskih sestara, ne zato što nemaju novca da zaposle neophodni kadar, nego nemaju ljude:
- Tako da mi Balkanci onda u tome treba da vidimo pozitivnu stranu, krenemo da učimo jezik, i eto šanse za poslom. Proces sređivanja papira kao i svaki drugi koji ima veze sa papirima je naporan, komplikovan i dosadan. Mnogo prevođenja i overavanja papira, što sa vas, što za članove porodice. Ali to je neophodno ako želite da se preselite u drugu zemlju. Uvek je dobro znati jezik zemlje u koju dolazite da živite, za neke poslove je i neophodan. Ali opet uvek postoji mogućnost da radite i na engleskom ako je u pitanju neki restoran, ili IT sektor - napisala je ona u svom blogu.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
