U staroj Jugoslaviji teroristički napadi bili su ne tako retka pojava, a najviše ih je bilo 60-tih i 70-tih godina.
Bacanje bombe u bioskopskoj sali, otimanje aviona i atentati samo su neki od napada koji su se desili. Prvi teroristički napadi izvedeni su odmah nakon završetka Drugog svetskog rata, kada su 1945. godine na teritoriju Jugoslavije upali ustaški oficiri na čelu sa Antom Moškovim, koji su imali za cilj spajanje sa Križarima u Hercegovini, kako bi zajednički mogli da sprovode terorističke akcije.
Uhvaćeni su i osuđeni tokom diverzantskog delovanja. Srbija je pretrpela veliki broj napada albanskih terorističkih organizacija na KiM i u Preševskoj dolini.
Gost jutarnjeg programa "Redakcija" koji je analizirao pojam terorizma nekada i sada bio je prof. dr Miloš Laban, politički analitičar.
Prvo je odgonetnuo zašto je Jugoslavija bila meta terorističkih udara:
- Bivša Jugoslavija je bila kontraprimer onoga što je htelo da se sprovede u svetu, a to je razbijanje država na što veći broj manjih segmenata kako bi se njima lakše upravljalo iz svetskih centara moći. Zato je razbijena Jugoslavija, a s druge strane se insistira na Bosni i Hercegovini koja je bila daleko manje uređena država u međunacionalnom smislu, nego što je bila Jugoslavija pod Titom. Naravno, ta Jugoslavija je bila država u pravom smislu te reči, za razliku od EU, koja nikada nije uspela da postane država. Francuska je pokušala da EU dostigne status nekakve paradržave sa centrim odlučivanja, ali se to završilo kao neuspešno. Takođe, jedan od razloga je to što je Jugoslavija na neki način imala nesvrstanu politiku. Pokret "Nesvrstanih" je bio ideja da se nađe treći put između hladnog rata koji se vodio između Sovjeta i zapadnog bloka.
Laban je izneo razliku terorizma nekada i sada, pa je podsetio na slučaj koji je zadesio francusku:
- Osnovna razlika je u masovnosti. Sada su to izolovane grupe, za koje mogu da kažem da su kontrolisane spolja. Dakle, iznutra teško mogu da pretpostavim da će neko da rizikuje bezbednost sebe i porodice kako bi se petljao u takvo nešto. Masovnost je bila jasna iz ugla ovdašnjih događaja koji su se zbivali, podsetio bih na maj 1968. godine, to je bila spolja režirana predstava da se udalji de Gol, koji je vodio nezavisnu politiku, izveo je Francusku iz NATO za vreme svog mandata, što je jako smetalo. Uopšte njegov otpor prema anglosaksoncima i insistiranju na francuskoj kulturi i jeziku. Dakle, taj masovni pokret koji je njega smaknuo sa vlasti je proizveo dve struje, te koji su se kao uključili u normalna zbivanja, a druga su bili grupa, koji su smatrali da treba svim sredstvima nastaviti sproveđenje tih ideja iz 1968. godine.Kurir televizija je dostupna na kanalu broj 109 za korisnike MTS Iris TV, na kanalu 9 za korisnike m:SAT TV, Supernova i Yettel Hipernet TV, na kanalu 108 za korisnike BeotelNet, na kanalu 8 za korisnike Orion telekoma i na kanalu broj 112 za korisnike Sat-trakt na teritoriji Srbije, u okviru platforme M:tel u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini i MTEL Global u dijaspori, kao i na aplikaciji Arena Cloud.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
