Upotreba lekova može da bude i te kako korisna u lečenju i izlečenju određene bolesti, ali samo ako vam je medikamente prepisao lekar. Međutim, sve češće se dešava da lekove uzimamo na svoju ruku, bez konsultacije sa izabranim lekarom što nikako nije dobro. A posebno zabrinjava činjenica da je u porastu upotreba lekova za smirenje, odnosno antidepresiva.
Podaci RFZO-a da smo 2022. godine popili više kutija lekova za smirenje nego što Srbija ima stanovnika trebalo bi da nas ozbiljno zabrinu. Zbog čega lekari pacijentima, čini se olako prepisuju ove lekove, kao i koliko je štetno njihovo uzimanje bez saglasnosti doktora, govorila je u emisiji Puls Srbije prof. dr Violeta Stanimirović, specijalista kliničke farmakologije.
- Lekari koji propisuju te lekove, kako bih rekla, možda lalše daju te anksiolitike i antidepresive, međutim, ja sam jako protiv toga da se ti lekovi na taj način prepisuju. Samo se setite da anksiolitici imaju crveni trougao. Crveni trougao je znak da taj lek deluje na psihu. Ima i ono upozorenje vozača, pa gledajte samo u kakvom smo saobraćaju - rekla je Stanimirović.
Ukazala je na moguće posledice dugotrajnog uzimanja anksiolitika i antidepresiva.
- Za anksiolitike se zna da se najpre moraju pod kontrolom dati. Moraju biti određeno doziranje i moraju na određen period da se daju. Tri do četiri nedelje, ne više. Antidepresivi su već jedna druga konotacija lekova. To je terapija. Cela situacija je u tome da dolazi do promena na biohemijskom nivou, pre svega serotoninskih receptora, gde anksiolitici deluju na nivou postsinaptičkih takozvanih GABA- ergičkih receptora omogućavajući da inhibitorni neurotransmiter, GABA- aminobuterna kiselina bude u cirkulaciji. Čim je inhibitorni znači omogućava na neki način da tu anksioznost, tu neku ljutnju, to sve na neki način izbalansira. Nama poznati lekovi tog tipa su benzodiazepini, triciklični benzodiazepini, alprazolam, bensedin, lorazepam itd. Međutim, tu je i ksanaks. Htela bih da kažem da on ima i antidepresivno dejstvo. U jednom momentu ti anksiolitici deluju i antidepresivno.
- Htela bih da skrenem pažnju na još nešto. Dugotrajnom upotrebom ti lekovi u svom farmakokinetičkom profilu imaju i svoje takozvane aktivne konjugate, znači metaboliti koji se odlažu negde u telu, u mastima, u kostima, da ne dužim dalje o tome, ali i oni imaju svoj metabolizam. I sad vi uzimate jednu terapiju koja je određena tri puta po jedan, dva puta po jedan, nije važno, pa neko uzme i više, neku veću dozu. I s jedne strane vi imate tu dozu koju uzimate i koja cirkuliše da bi se izazvalo to neko delovanje, a s druge strane imate ove aktivne konjugate koji takođe reaguju i oni se izlučuju krvlju. I sad vi u stvari imate jedno predoziranje. To predoziranje može da izazove izuzetno jake neželjene efekte, čak može da izazove i one simptome zbog kojih ste uzeli taj lek, čak i samoubistvo, suicidalne misli - rekla je Stanimirović i dodala:
- S druge strane, dugotrajna upotreba ovakvih lekova može da izazove, mi to zovemo takozvanu ushodna i nishodna regulacija receptora, kada se ti receptori na koje ta jedinjenja deluju zasićuju, ne reaguju više. Pa neko recimo kaže: "Jasam pokušala sa šest benzodiazepina i ne mogu da spavam." Ali razlog je taj što ti receptori jesu zasićeni. I treća stavka je kvalitet lekova.
Istakla je važnost toga da ljudi prepoznaju stanje koje zahteva pomoć lekara.
- Čovek je sam sebi najbolji lekar. Znači, prvo treba da prepoznate u kom momentu i kada ste u stvari spremni za lekara. Ne znači ako ste vi danas nervozni, ako vas boli glava kao projekcija te neke anksioznosti, da treba da idete pravo kod psihijatra.
Kao jednu od metoda lečenja navela je kvantnu medicinu i fitoterapiju:
- Moja iskustva, pošto se ja bavim i kvantnom medicinom i fitoterapijom, moja iskustva ukazuju da primena tih nekih drugih alternativnih biljnih preparata ima pozitivnog efekta. Na kraju krajeva u srpskoj tradicionalnoj medicini nismo imali benzodiazepine. Imali smo valerijanu, imali smo matičnjak, imali smo nanu, imali smo pasifloru tj. gospina travukoji su delovali anksiolitički. Kantaron deluje antidepresivno i to je naučno dokazano. A sa kvantnog aspekta primena biorezonantne terapije je izuzetno korisna za takozvana metastabilna stanja. Ja govorim o metastabilnim stanjima jer svi mi smo u nekom međuprostoru. Svakome od nas će pripisati neku anksioznost, ali ta anksioznost nije toliko izražena da vi dođete do psihijatra. Čak i psihijatri uzimaju, primenjuju tu kvantnu medicinu, metodu kvantne medicine. Tako da razlikujemo upravo to.
Ukazala je na razliku između delovanja anksiolitika i antidepresiva.
- Pazite, anksiolitici deluju na nivou postreceptornih, rekla sam, GABA - ergičkih receptora, dok antidepresivi prevashodno deluju na nivou podizanja, znači blokiranja receptora da bi se serotonin, neurotransmiter i noradrenalin podigli u cirkulaciji. Šta hoću da kažem? Manjak serotonina, manjak hormona sreće, manjak noradrenalina, manjak oksitocina, govorim na biohemijskom nivou, ima reperkusije posle dužeg vremenskog perioda i dovodi do pojave depresivnih stanja. Kako će se manifestovati ta depresija? Da li će to biti uvlačenje u sebe sumnja u svoj identitet, izbegavanje društva, tuga, očaj, sklonost samoubistvu? Tu imamo nivoe. To je već stvar uske specijalnosti, čak i kod psihijatara. Imate čak i fenomen nasmejane depresije.
Naglasila je važnost individualnog pristupa pacijentima u svakoj vrsti medicine koji primenjuje i u sopstvenoj terapeutskoj praksi:
- Kad god neko dođe do mene sa takvim anksioznim stanjima, ja kažem donesi sve te tvoje preparate koje koristiš, da mi to proverimo na ovom aparatu koji ja koristim. Jer ja imam mogućnost i da proverim koliko taj lek odgovara njemu na tom NLS-u koji ja koristim. I da istovremeno primenim tu metodu biorezonantne terapije i onda su oni jako opušteni. Veoma je važan individualni pristup i kada govorimo o klasičnoj i o alternativnoj medicini ili integrativnoj da budemo precizniji.
Kurir.rs
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
