Jedna od novih serija koja se emituje na nacionalnoj televiziji približila je ulogu pregovaračkih timova Mup-a Srbije u kriznim situacijama.
Uz svu umetničku i dramaturušku slobodu kreatora ove serije, gledaoci su mogli da osete koliko je uloga pregovarača delikatna i zahteva posebne veštine.
Naš gost koga smo predstavili kao kao stručnjaka za sajber bezbednost ima ima impresivnu životnu priču. Slep je od rodjenja, govori deset jezika, pravoslavni je misionar, i pre svega, vrlo mlad suočio se svim onim što donosi ljudska priroda.
Gost emisije Puls Srbije bio je Slobodan Brkić, stručnjak za sajber bezbednost.
Objasnio je da postoje razne taktike pregovaranja i istakao da pregovarač nema pravo da pogreši:
- Pregovaranje je hod po mentalnom ili duhovnom minskom polju i tu pregovarč nema pravo na grešku. Zavisi da li se radi o talačkoj krizi ili čovek ne drži nikakvog taoca, ali zbog ličnih problema želi da naudi sebi ili možda drugima. Dužnost pregovarača je pre svega da dopre do osobe o kojoj se radi - rekao je Brkić i dodao.
- Postoje razne tehnike pregovaranja. Na primer tehnika etiketiranja emocija gde pregovarač pokušava da otkrije koja su najizraženija osećanja kod te osobe i da se sa njima identifikuu. Ili tehnika prepričavanja gde pregovarač ponavlja poslednje reči sagovornika. Zatim tehnika ogledala gde se ponavljaju određeni segmenti tog razgovora kako bi se što više doprlo do osobe. Ima tu raznih tehnika.
Ispričao je jedan slučaj kada je za vreme korona virusa dobio šokantan ultimatum:
- Za vreme pandemije korona virusa masovno sam dobijao pozive pošto sam tada pomagao ljudima na razne načine. Sređivao sam ljudima računare, držao časove jezike i td. Neki su me zvali ne želeći ništa konkretno osim razgovora jer su se osećali loše. Iako su te moderne tehnologije u jeku opet smo otuđeniji jedni od druih više nego ikad. Dobio sam poziv kada je čovek rekao: "Imaš 10 minuta da mi kažeš nešto lepo o životu inače pucam sebi u glavu!" Ja sam ga zamolio da mi da barem sat vremena, pa onda neka redi šta hoće. Malo sam se našalio sa njim, da ne bude da mu poručujem kako ni slučajno ne sme da diže ruku na sebe što bi bilo kontra produktivno. Rekao sam mu da ja nisam kvalifikovan za taj slučaj i pitao ga zašto ne poseti psihijatra, na što mi je on odgovorio: "Ja sam psihijatar!"
Potom je usledio razgovor koji je trajao mnogo duže od sat vremena:
- Pričali smo pet sati i on mi je ispričao svoju životnu priču. Rekao je u redu promenio si mi mišljenje shvatio sam, neću da izvršim samoubistovo, ali od sutra te zovem svaki dan da ti pričam svoje priče.
Kurir.rs
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
