Svaki ljubitelj životinja, sigurno je nekada udomio ili spasio napuštenu macu ili kucu misleći da će moći da mu pruži lepši život nego što je imao na ulici ili kod nemarnog vlasnika.
Ono na šta mnogi ne pomisle prilikom usvajanja štenadi ili udomljavanje odraslog psa jeste šta kada štene poraste ili kada psa koji je naviknut na ulicu dovedete u vaš dom?
Nataša Bokšan, vlasnica školice za socijalizaciju i vaspitanje pasa, kaže da u Nemačkoj je zakonom obavezno da svaki vlasnik prođe sa svojim psom školicu za štence, bio on rasni pas ili mešanac. Samim tim kako kaže mešanac je miks dve rase, tako da opet možemo da pretpostavimo kakve karakterne osobine će ispoljiti.
- S obzirom da živimo u zemlji koja ima veliki broj lutalica i sve većom populacijom ljudi koji žele da pomognu napuštenim psima, tu dolazimo i do problema. Nije nekad samo ljubav dovoljna da bi pas bio dobar, treba malo da se upoznamo i sa poreklom pasa, psihologijom, kao i govorima tela psa - kaže Nataša.
Kinologija je nauka o psima i veoma je opširna, tu spada: anatomija, hirurgija, genetika, psihologija, ishrana, teorije učenja, bihevioristika.
Nataša nam objašnjava razliku između rasnog psa i psa mešanca.
- Rasni pas ima Pedigre (rodovnik), znamo ko su mu mama,tata,baba,deda...samim tim znamo kako će izgledati i koje osobine će imati ( dobar radni pas, lovni pas ili samo kucni ljubimac). Dok kod mešanaca ne znamo ni ko je otac - objašnjava Nataša i posebno ističe da u jednom leglu za razliku od nas ljudi može da bude više štenaca, ali od različitih mužjaka, jer ženke proizvode veći broj jajnih ćelija u dužem vremenskom periodu. Socijalizacija pasa takođe širok pojam, i da socijalizaciju rasnog psa radi odgajivač do 3 meseca starosti šteneta, a posle nastavlja vlasnik, kaže Bokšan.
- Dobar odgajivač treba da navikne štene na glasne zvukove, nestabilne podloge, prolazak kroz vodu, kontakt sa ljudima, drugim psima, kao i mesto za spavanje i vršenje nužde na travnatoj površini, kao i to da štenci imaju tri obroka na dan u isto vreme i da se sve predodređeno pojede u roku od 5 min - objašnjava Nataša i kako kaže, postoji i druga strana socijalizacije, a to je da imamo kuju sa stencima koja luta da li sama ili u grupi pasa (ne čopor), razlicitih godina,velicine i karaktera i ti stenci brzo shvataju da je majka ta koja ih cuva.
- Štene lutalice nema stalne obroke, nisu vakcinisani od zaraznih bolesti, podlozni su saobraćajnim nezgodama u urbanim uslovima, tako da dolazi do prirodne selekcije. Oni koji prežive imaju šanse za opstanak. Razlika ova dva šteneta je jako mala i zato se uvek preporučuje da se udomljavaju štenci mešanaca - kaže Nataša.
Ona posebno naglašava da problem može da se javi kada mešanca iz šume udomimo u stan na bulevaru. Zvukovi bulevara koji su nama ljudima normalni za stene mogu da predstavljaju nelagodu ili strah, ili da nam štene jede sve sa ulice.
Kada se najranije primeti da je pas istraumiran?
- Upravo ovaj primer jakih zvukova na bulevaru može biti jedan od prvih znakova traume kod psa. Na primer, vlasnik izvede štene odmah u šetnje, a ne zna da se štene uplaši, jer to kod šteneta može da dovede da od straha od glasnih zvukova pređe u traumu . Drugi primer može biti da se štene skriva ispod stola, stolice... takvo štene je uplaseno. Pustite ga da se opusti, čekajte da on vama prvi priđe - kaže Bokšan.
Stručnjak takođe objašnjava kako da priđemo štenetu. Većina ljudi štenetu prilazi direktno, želeći da ga uzme u naručje. Na taj pokret, štene kreće da beži od nas, povlačeći se u sigurno (ispod stola). Gledano sa psećeg aspekta: psi se upoznaju glava-rep - njuškanjem zadnjice drugog psa, dok mi ljudi direktno - frontalno. Za pse direktan prilazak znaci napad!
Ima više znakova upozorenja pre nego sto dođe do ugriza
- Zato se i uče govori tela pasa. Ne preporučuje se uzimanje štenaca u porodicu sa decom do 3 godine starosti, jer deca u tom uzrastu nemaju dobro razvijenu perifernu motoriku, pa umesto da pomaze štene, oni ga uštinu, tom prilikom štenetu se tom prilikom može javiti trauma od male dece.
Vlasnica škole za lepo ponašanje i socijalizaciju pasa kaže da moramo shvatiti da psi nisu igračke nego živa bića sa emocijama. Odluka da uzmemo psa znaci da se obavezujemo da ćemo u narednih 10, 15, pa čak i 20 godina biti odgovorni za jedno živo bicć i njegove potrebe.
Kurir.rs/Tijana Majkić
NE PROPUSTITE
