I dok momci u njegovim godinama jure za devojkama, izlascima, skupim kolima, Miki Milošević (33) iz sela Kalimanići ima nešto drugačije poglede na život! Iako je vlasnik dve fakultetske diplome i licencirani turistički vodič, život u gradu ga uopšte ne zanima. Ovaj vredni momak je majstor za pite i burek, koje pravi i dostavlja po celoj Srbiji!
Nedaleko od Bajine Bašte, u podnožju Tare, u selu Kalimanići, nalazi se skromno seosko domaćinstvo Mikijeve porodice. Rođen je u Bajinoj Bašti, a kao i većina stanovnika Bajine Bašte, živi sa obe strane Drine.
- Ovde sam odrastao, bavimo se poljoprivredom, malinarstvom, imamo i goste u domaćinstvu i kući staroj sto godina, ljudi nam dolaze i na degustaciju naših domaćih proizvoda. Imamo kravu, svinje, kokoške... Prerađujemo mleko, pravimo dve vrste sira - belu krišku i punomasni sir po recepturi iz Bijelog Polja (Crna Gora), odakle je moja majka Danka - priča Miki za Kurir.
Od hotela do seoskog imanja
Ovaj mladić završio je Visoku turističku školu u Beogradu, a onda se doškolovao na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu. Radio je kao turistički vodič i u hotelima na Tari, ali je nakon otkaza rešio da se u potpunosti posveti životu na selu.
- Nešto pre pandemije koronavirusa shvatio sam da je budućnost u hrani, putovao sam i po svetu i video da je danas bogatstvo na selu. Taj otkaz mi je pokazao da treba da radim ono što najbolje znam i volim, a to je proizvodnja i život na selu - zahvalan je on.
Imaju i žitarice, od kojih prave domaće brašno, hranu za život proizvode sami, kupuju samo ono što ne mogu sami proizvesti. Ljubav prema pitama pomogla je Mikiju i njegovoj majci Danki da i od toga pokrenu biznis.
- U ponudi su dve vrste pita, gužvara i pita koja se razvlači na čaršav. Izrada pita je tradicija naše porodice. Od babe sam naučio da pravim gužvaru, a od majke ovu koja se razvlači na čaršav. Pravimo burek, pitu sa sirom, zeljem, krompirom i jabukama. Moja majka i ja pravimo ih zajedno i vršimo dostavu po celoj Srbiji i BiH. Svaki dan imamo po nekoliko porudžbina, a radimo koliko možemo da stignemo - priča nam Miki.
TRAŽI SRODNU DUŠU
Život na selu je prednost
Miki nije oženjen, nada se da će naći srodnu dušu i devojku koja će voleti takav život:
- Ljudi imaju predrasude da je život na selu mnogo težak, ja tu vidim prednost. Ništa nije teško kada se čovek lepo organizuje. Ne planiram da živim u gradu, moj izbor je život na selu, imam širinu, mir. Svaki dan šetam do obale Drine, imam vremena i za sebe.
Svi sastojci su domaći
Dodaje da su zadovoljni kako ide posao, kao i da su zahvalni platformi "Mali proizvođači hrane u Srbiji", koja je prepoznala i doprinela njihovom razvoju.
- Nemamo nikakva premijum pakovanja, više radimo naturalno - našalio se Miki:
- Za jednu pitu gužvaru potrebno je sat vremena. Svi sastojci su naši, domaći, od proizvoda s našeg imanja.
Mikijev dan počinje radno već u sedam ujutru.
- U pola osam mora stoka da se nahrani, obilaze se bašta, malinjaci. Nakon toga sledi doručak, vreme za kafu i odmor. Čovek mora i da se odmori da bi mogao da radi. Potom se prave porudžbine, kad se to završi, bavimo se preradom mleka, pravimo kajmak, muzemo kravu. Uglavnom sve radimo na smederevcu. Letnja sezona ume da bude naporna, ali to nije ništa strašno - zaključuje sagovornik.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
