"ZAŠTO BI DIREKTORI BOLNICA MORALI DA BUDU DOKTORI" Stručnjaci: Tolike godine se usavršavaju, logično je da se bave svojim poslom
Kolika je zapravo veza između zdravstva, obrazovanja i politike, može li se zdravstvo činiti mimo nje ili su oni uvek povezani?
O ovoj temi, u emisiji "Ni pet, ni šest" razgovarali su stručnjaci Dr Gradimir Dragutinović, radiolog, Dr Dušanka Petrović, neurohirurg, prof. dr Valentina Arsić Arsenijević, lekari i roditelji za nauku i etiku i Miljko Ristić, kardiohirurg.
Dragutinović je izneo svoje viđenje stvari, pa je sumirao sledeće.
- Nije neophodno, ali se podrazumeva, čak i u mnogim stranim državama, govorim pre svega o evropskoj bašti, a naravno i Sjedinjenim Državama, da velike kuće, ozbiljne kuće koje se bave lečenjem pacijenata, imaju vrhunske doktore koji naravno moraju da učestvuju u raznim programima i ti programi su vezani za neku politiku te države. Dakle, da li moraju, poželjno je ne da budu baš kandidati za predsednika države i tako dalje, jer su oni dovoljno dobro plaćeni, pa nemaju ni vreme da se bave toliko politikom, ali moraju biti u sklopu politike, da bi uopšte ostvarili vrhunske rezultate. U našim okvirima konkretno nije fer, po mom mišljenju naravno, ja se time i ne bavim - započeo je Dragutinović, pa nastavio:
- Nije fer da čovek toliko puno uči što se tiče medicine, posveti se jednom zaista specifičnom pozivu, jednom vidu odnosa prema svim ljudima i da onda sve to zanemari i bavi se politikom kojom je bolje možda da se bave ljudi koji su bliži menadžerskim fakultetima, odnosno fakultetima koje se bave menadžerima, odnosno raznim poslovima, da kažem manipulacija u pozitivnom smislu, pravima, ekonomijom i tako dalje. Čak je pomalo i čudno, i to smo razgovarali više puta, zašto bi direktori bolnica morali da budu doktori? I tu se vodi polemika da li treba da bude direktor neke od značajnih ustanova doktor ili je poželjeno da bude pravnik ili ekonomista, a da medicinski direktor bude doktor. Čak smo i tu varijantu imali u našem kliničkom centru, u jednoj fazi gde je pravnik bio direktor kliničkog centra, a medicinski direktor doktor.
Potom je Petrović istakla značaj mentalnog zdravlja u kolektivu, te je rekla da su u Americi folozofi krenuli da se bave tim pitanjem:
- Ja već 33 godine radim u svojoj ordinaciji, ali imam dugogodišnje iskustvo u javnom sektoru, a kada god je bilo moguće, trudila sam se da svojim pacijentima ukažem da je zdravlje telesno, metalno i socijalno blagostanje. S obzirom na to da svi mi lekari želimo da to blagostanje bude što bolje, trudimo se da kombinacijom svih metoda pomognemo. Interesantno je da su u Americi filozofi krenuli da se bave mentalnim zdravljem, pa je tako izašla knjiga "Terapija za uračunljive". Tako da, ništa nije izvesno što se tiče normalnosti, samo nepregledani mogu da tvrde da su mentalno zdravi. Kao i sve ostalo, i mentalno zdravlje bi trebalo da se neguje i unapređuje.
Voditeljka Jovana Grgurević je spomenula koliko je sada teško da doktor iz javnog sektora gostuje u nekoj opuštenoj emisiji bez nekih okvira, pa je Arsenijević obrazložila ovu pojavu:
- Dolazim iz ustanove Fakultet medicine koji je tu praksu uveo nenajavljeno još pre tri godine. Mi smo na našem fakultetu imali dramatične anti-kovid mere ni sa čim naučno dokazanim, zakonski nedozvoljene, tako da je ovo samo nastavak scenario koji je bio tokom korone. Mene je najviše povredilo što su lekari sluge političarima, ali ja to vidim malo drugačije. Dakle, zabrana slobode govora je u suprotnosti sa našim Ustavom, a ukoliko se nekome dozvoli, a nekome ne, to je deskriminacija, što je takođe zakonski kažnjivo. To bi značilo da se oni boje, da ih plaši reč, komentar kolege, vi ste jedna od retkih profesionalnih novinara, koji su tokom najžešće korone dozvoljavali dva mišljenja, zahvaljujući Kuriru mi smo postali vidljivi. Mogu da postavim suprotno pitanje, kako je moguće da neke televizije nama kažu da imaju spisak 10 lekara koje mogu da zovu. Te devijantnosti postoje u svim domenima. Suštinski sam na fakultetu koji nije deo zdravstvene ustanove, već pripada univerzitetu, pa sam kritična, pa zbog toga imam određene posledice. To je život, idemo dalje, vaši gledaoci samo treba da prepoznaju gde leži istina.
Ristić je komentarisao uticaj politike na zdravstvo, pa je rekao da ga te stvari danas ne iznenađuju, pa je podelio svoje iskustvo iz, kako on kaže, daleko negativnijeg vremena što se ove teme tiče:
- Mene to ne iznenađuje, podsetio sam se uticajem politike na lekare. Kada sam bio mlad, tek sam se zaposlio u Kliničkom centru, pa je ta zajednička partijska organizacija bila prva i druga hirurška klinika, to je bila najveća partijska organizacija u Beogradu. Komunističke partije Srbije, bilo je neko glasanje, nekoliko kandidata, bio sam zaprepašćen jer sam bio lekar tek koju godinu, a izabrali su me za predsednika pomenute partije. Onda sam shvatio da tu nemate pravo na svoje lično mišljenje, morate da se vodite direktivom sa vrha te komunističke partije u to vreme. Nisam došao u otvoren sukob, ali smo imali sastanak oko Kosova gde se pola partije nije slagalo sa aktuelnom politikom u to vreme. Onda sam video da meni tu nije mesto, čovek ne podnosi da ne može imati svoje mišljenje, nebitno kakvo je. Vi bukvalno niste mogli da se zaposlite u zdravstvenoj organizaciji ako niste član komunističke partije. Tako da je uticaj partijske organizacije postojao u mnogo gorem izgledu nego danas. Samim tim me ne iznenađuje što morate da vodite politiku aktuelne vlasti. Velika je razlika u vlasti tada i sada, sada je i te kako pozitivnija.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
Bonus video:
VUČIĆ NA SVEČANOSTI POVODOM OBELEŽAVANJA 30 GODINA SAVEZA VOJVOĐANSKIH MAĐARA: Danas nemamo veće prijatelje! Srbija je druga najbrže rastuća ekonomija