EMILIJA JE SA 15 GODINA OSTALA TRUDNA I REŠILA JE DA ZADRŽI BEBU: Noću bih ostajala budna zbog grčića, a ujutru išla u školu!

Ostala sam u drugom stanju sa 15 godina! Odmah sam znala da ću da rodim. Sedela sam u kafiću sa dečkom kojeg sam volela najviše na svetu i zamišljali smo kako ćemo da budemo zajedno, da se volimo, da podižemo dete. Ići ću u školu, nas dvoje ćemo se voleti, a pored nas će biti i jedna divna bebica. Sve će biti divno i lagano. Eh, šta sam znala o životu tada... Dete je čekalo dete!

Svake godine u Srbiji se registruje oko 500 maloletničkih trudnoća, a 2020. Emilija je bila jedna od njih, i tu je njen život dobio neuobičajeni zaokret.

Prvi dečko

- Jovan je bio moj prvi dečko. Ljubav najveća na svetu. Sa njim je sve bilo prvi put, i posle 5-6 meseci veze sam ostala u drugom stanju - kaže ona.

Ciklus je prvog meseca bio uredan, a kada je preskočio, otišla je kod ginekologa.

- Rekao mi je da sam u šestoj nedelji trudnoće. Bila sam u kompletnom šoku. Prvo što sam pomislila bilo je kako da saopštim mojima.

Prvo je ispričala svom dečku Jovanu koji je tada imao 20 godina. On je, kaže, bio presrećan. Rekao je da je to i želeo.

- I njegovi roditelji su super odreagovali. Radovali su se unučetu, ali su insistirali da kažem mojima - priča Emilija.

Međutim, Emiliji je upravo to bilo teško. Naročito što joj je majka bila ozbiljno bolesna. Pre 11 godina ustanovljen joj je karcinom, odstranjene su joj obe dojke, ali bilo je metastaza. Kada su joj rekli Emilija je imala 16 godina i bila u petom mesecu.

- "Koji si mesec?", pitala je. Kada je shvatila da nema nazad, samo je rekla: "Pustite me da se saberm, moram da javim ljudima. Kako ću da kažem tvom ocu?".

Ali, nakon prvog šoka majka me je podržala. Otac je bio taj koji je to teško podneo. Dve noći je preplakao sa srtričevima.

Podrška porodice i nastavnika

Emilija je tada bila učenica Prve tehničke škole u Kruševcu, na smeru mašinski tehničar za kompjutersko konstruisanje. Majka je javila razrednom kakva je situacija, a on je srećom bio pun razumevanja. Dobro su reagovali i njeni drugari iz škole. Porodila se 27. oktobra 2020. prirodnim putem. Porođaj je trajao devet sati i bio je mučan. Ali, rodila se Anđelija...

Pored ogromne sreće Emilija je osećala i veliki strah. U početku nije znala ni kako da je podigne, ni šta da radi sa njom... Ubrzo je ušla u štos, a onda se i vratila u školu.

- Bilo mi je naporno kada se beba budi, a ja moram sutra na časove. Majka je čuva dok nisam tu, a kad se vratim, ja brinem o njoj. Bilo je puno neprospavanih noći, nastavnici su mi skretali pažnju da izgledam umorno. Učenje mi se takođe poremetilo, ali trudila sam se i bila sam dobar đak. Prva tri razreda odlična, a u četvrtoj vrlodobra. Išla sam i na neka školska takmičenja...

Emiliji je najveća trauma bila kada joj je majka malo posle njenog 17. rođendana preminula. Tad joj se, priča, raspao ceo svet.

- Ni slučajno ne promovišem maloletničke trudnoće i mislim da svi treba da paze, ali za mene je sve ispalo kako treba. Da mogu da vratim vreme, opet bi sve isto uradila.Kada mi je majka umrla, mislila sam da neću uspeti da se izborim sa svime, ali Anđelija je bila moja snaga da nastavim dalje. Sa njom je bilo puno neprospavanih noći, plakanja - grčići, zubići... Ali bilo je i prvih koraka, prvog uvođenja čvrste hrane, puno ljubavi, maženja i paženja. Ona je moje najveće blago i znam da ćemo uspeti. Ona i ja.

Bonus video: