KURIR NA JEDNOM OD SEDAM SVETSKIH ČUDA: Kineski zid! Evo zašto od njega i bukvalno zastaje dah POGLEDAJTE VELIČANSTVENU GRAĐEVINU

"Ko nije bio na zidu, taj ne može biti proglašen za junaka".

Zid i grobnica

Iznad velikog platoa i parkinga za autobuse kojima se dovoze brojni turisti iz Kine i celog sveta, a među kojima su bili i reporteri Kurira, pravo sa planine i Kineskog zida spuštaju se sa gondole, a vožnja traje nekoliko minuta.

Uzbuđenje raste pred posetu remek delu koje prate neverovatne priče i legende. Ova građevina je savršeno uklopljena u teren i okolinu, kao da je delo prirode, a ne čoveka!

Kineski zid je veličanstven i impozantan, kao i nestvarne brojke vezane za njega. Kinezi ga nazivaju Veliki zid i "zid dug 10.000 lia", što znači "nezamislivo dugi zid". Kamen, opeka, zemlja, drvo i drugi materijali povezuju vojna utvrđenja i nekako odolevaju vremenu. Pokazuju njegovu moć i simbol jednog carstva: visok je u proseku od 10 do 16 metara, širok oko osam metara. Glavni deo proteže se na oko 2.500 kilometara, mada postoje podaci da je nekada bio dugačak 9.000 kilometara. Interesantno je da su prilikom izgradnje, kako bi sebi olakšali posao, Kinezi izumeli gradevinska kolica!

Petogodišnjim istraživanjima sa najsavremenijim uređajima izmereno je da je ukupna dužina zida svojevremeno bila neverovatnih 21.196 kilometara, od kojih je trećina nestala bez traga. Izračunato je tada i da je na bedemima postojalo 25.000 kula koje su nekada imale vojno-strateški karakter. U slučaju pojave neprijatelja ili bilo kakve opasnosti signali plamenom i dimom prenošeni su do vojne uprave koja je dalje odlučivala o akciji. Na izgradnji koja je trajala 2.000 godina, radilo je nekoliko miliona radnika, a na hiljade ih je stradalo i bukvalno uzidalo sebe u ovu građevinu. Legenda kaže - zaliven je krvlju i znojem nebrojenih vojnika i radnika.

Glava starog zmaja

I baš na mestu gde su kroz burnu istoriju, što tokom izgradnje, što tokom upada Mongola, Huna, Tatara i drugih plemena i neprijatelja carske Kine, kroz ratove, glad, prirodne katastrofe, živote ostavile generacije ljudi u raznim epohama, danas se tiskaju turisti iz celog sveta, pa i iz Srbije! Njih 16 miliona godišnje, a u špicu sezone i 70.000 ljudi dnevno!Njima je dostupno oko 200 kilometara ostataka zida, na različitim delovima. Pravo iz autobusa i gondole, iz 21. veka, vraćamo se stolećima unazad. Pravo među zidine građevine, za koju bi se i da je nastala u ovom ili prošlom veku, sigurno zapitali na koji način su se ljudi i najsavremenija mehanizacija uopšte popeli na visove i planine i napravili takvu kamenu tvrđavu!

Staze duž zidina nisu jednostavne za kretanje. Ugao uspona je ogroman, tako da se odjednom pojavljuju stepenice, a kažu ima ih oko 8.000 od jedne do druge kule na kojima već posle nekoliko koraka bukvalno zastaje dah! I tako, gore-dole, na hiljade turista vijugaju zidom, kao što zid vijuga po planinama i spušta se poput zmaja u more. Kineski zid zapravo nestaje u vodama Bohajskog mora, dela Žutog mora na istoku Kine. To je ujedno i jedino mesto gde se ovaj objekat susreće sa morem i ovo mesto se zove - Glava starog zmaja. Dolazak na kulu znači kraj uspona i pobedu, uspeh, veliko ushićenje da ste na vrhu građevine čijoj poseti maštaju i sanjaju ljudi širom sveta. Sa vrha planine puca pogled. Naporno, ali nestvarno i neverovatno. Putovanje kroz vreme. To je Kineski zid.

Ko nije bio na zidu, taj ne može biti proglašen za junaka...

Rajko Nedić