PRESTOLONASLEDNIK ALEKSANDAR KARAĐORĐEVIĆ O INICIJATIVI KURIRA: Posmrtni ostaci voždovog najstarijeg sina uskoro u Srbiji

Posmrtni ostaci Voždovog sina, kneza Alekse, trebalo bi da stignu u Srbiju krajem ove ili početkom naredne godine. Da se još jedan Karađorđević vrati svojoj zemlji nakon previše godina! Ne samo godina već decenija, pa i vekova - kaže u intervjuu za Kurir prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević povodom inicijative Kurira za prenos u Srbiju posmrtnih ostataka drugorođenog Karađorđevog sina Alekse (prvenac Sima umro po rođenju), koji je preminuo u Kišinjevu 1830, gde i počiva.

Gde će počivati knez Aleksa?

- Planirano je da knez počiva u porti stare Crkve rođenja Presvete Bogorodice u Karađorđevom gradu u Topoli. Kako je u pitanju zadužbina vrhovnog vožda Karađorđa, oca pokojnog Alekse, smatramo da je to najprikladnije mesto za večni počinak starijeg Karađorđevog sina. Tu je i sam knez živeo i stasavao, školovao se, tu je i Vožd počivao do 1930. Jaka je simbolika zbog koje je ovo mesto odabrano. Po nekim izvorima, Aleksa je sa svojim ocem i lično prisustvovao osvećenju ove crkve.

Zašto ne Oplenac, gde počivaju svi Karađorđevići, počev od samog Vožda?

- Kako je Oplenac mesto na kome se po želji ktitora, kralja Petra Prvog, sahranjuju njegovi potomci, što moramo poštovati, Karađorđev grad je prirodan izbor. U srcu Topole sa Oplencem zajedno čini jednu celinu, koja je jako bitna odrednica naše istorije i tradicije.

Hoće li biti državne sahrane?

- Ta odluka je u domenu nadležnih institucija Srbije. Knez Aleksa nije bio na čelu države, tako da porodica svakako neće insistirati na ceremoniji kakva je bila u maju 2013, ali u razgovorima sa predstavnicima nadležnih državnih institucija vide se spremnost i volja da se ova svečana ceremonija priredi na najprikladniji mogući način, kako i zaslužuje sin osnivača moderne Srbije. Najvažnije je da se okupimo u molitvi i dostojno dočekamo i sahranimo Aleksu Karađorđevića u njegovom zavičaju. Sigurno će nam se u tom činu priključiti i predstavnici državnih institucija jer su nam upravo one i pružile dragocenu i ključnu podršku i pomoć.

Šta će biti sa spomenikom koji je na grobu kneza Alekse?

- Planirano je da se spomenik zajedno sa posmrtnim ostacima kneza preveze u Srbiju, da nastavi da čuva večno sećanje na njega. Svi dobro znamo kako u tradiciji našeg naroda poštovanje preminulih predstavlja važan deo našeg identiteta, gde posebnu poštu zaslužuju i spomenici, kao čuvari mesta večnog pokoja. Kako je ovaj spomen nastao odmah nakon Aleksinog preranog kraja života, i on predstavlja deo sećanja na njega. Zahvaljujući našoj ambasadi u Bukureštu, svi neophodni koraci u vezi s dozvolama su završeni, sada očekujemo da stručnjaci iz našeg Zavoda za zaštitu spomenika kulture predlože najadekvatniji način transporta i naprave plan.

Nameravate li da pokrenete inicijativu i da porodica kneza Alekse bude sahranjena u Srbiji - supruga, sin, snaja, unuci?

- Ponoviću što sam rekao i kada ste me prvi put pitali za kneza Aleksu - moramo biti odmereni, ne smemo žuriti po svaku cenu kako se ne bi napravila neka greška ili propust. Aleksin sin Đorđe počiva u Beču, nemam informacije o tome u kakvom je stanju sada grob. Đorđeva žena Sarka je, po nekim dostupnim podacima, izmeštena iz grobnice u kojoj je počivala na groblju Per Lašez u Parizu... Dosta činjenica treba proveriti, a mnogo je prošlo od samih događaja... Na primer, neki izvori tvrde da su njihovi sinovi, kneževi Božidar i Aleksa, bili u Srbiji već na krunisanju kralja Petra Prvog, dok, prema drugima, knez Aleksa dolazi u Srbiju tek za vreme balkanskih ratova, da bi učestvovao i u Prvom svetskom, gde je dobio i Karađorđevu zvezdu... Nakon rata odlazi iz Srbije, umire u Švajcarskoj, u doba epidemije španske groznice. Moj deda, u to vreme regent Aleksandar, organizovao mu je parastos u Sabornoj crkvi, kom su prisustvovali članovi vlade, diplomate, a proglašena je i žalost od šest nedelja. Pitanje je, na primer, zašto tad Aleksa, to jest Aleksej, kako mu u tadašnjim izvorima navode ime, nije prenet u Srbiju, nego je sahranjen u Švajcarskoj, da li je to bila njegova volja ili samo splet okolnosti. Baš zato i pristupam veoma oprezno svemu i želim da se savetujem sa onima koji su dublje istraživali našu istoriju po tom pitanju, jer ne smemo nauditi ni želji pokojnika.

Jelena S. Spasić

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Bonus video: