REKORDAN PAD PRIJAVA ZA UPIS NA FAKULTETE Više mesta nego kandidata: Jedan trend u Srbiji posebno ZABRINJAVA

Analiza sajta za karijerni razvoj mladih Startuj Infostud o upisu na univerzitete u Srbiji ukazuje na to da iako je interesovanje za određene studijske programe rekordno, ukupan broj prijavljenih studenata beleži pad u odnosu na prethodne godine.

Kako se navodi u analizi sajta za karijerni razvoj mladih Startuj Infostud ove godine, 32.816 srednjoškolaca konkurisalo je za 33.583 mesta, dok je prošle godine bilo 35.038 prijavljenih na 33.739 mesta. Ovaj pad od preko 2.000 kandidata može se pripisati većem broju studenata koji biraju akademije, visoke škole, privatne fakultete ili odlaze iz zemlje.

U školskoj 2023/24. upisanoj godini, na svim visokoškolskim ustanovama i na svim stepenima studija u Republici Srbiji upisano je 249.626 studenata.

Na državnim i privatnim univerzitetima ukupno je upisano 209.825 studenata – od toga 175.625 studenata upisano je na državnim, a 16,3 odsto ili 34.200 studenata na privatnim fakultetima.

Na državnim akademijama, i visokim školama strukovnih studija ukupno je upisano 32.528 studenata, dok su na privatnim visokim školama strukovnih studija upisana 7.273 studenta.

Posmatrano prema načinu finansiranja studija, 38,7 odsto studenata upisalo se na budžet, a 61,3 odsto studenata na samofinansiranje.

Sve manje maturanata, ali i još jedan trend

Vladimir Popović, dekan Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu navodi da razlog manjeg broja studenta iz godine u godinu nije samo to što srednjoškolci upisuju privatne obrazovne ustanove.

- Ne mislim da je ključni razlog to što je navedeno - privatni fakulteti, akademije... Najpre, demografska situacija je loša, u odnosu na prošlu godinu imamo 7 odsto manje maturanata. Dodatno, skoro svi univerziteti na zapadu imaju manje studenata, tako da su vrata našim maturantima širom otvorena. Čak ih upisuju sa potvrdom o položenom prijemnom ispitu na Univerzitetu u Beogradu, bez ikakve dodatne provere - kaže on.

On se takođe osvrnuo i na situaciju na Mašinskom fakultetu, ističući da su uprkos svemu popunili sva mesta (620) na mašinskom inženjerstvu.

- Imamo čak i listu čekanja. Jedino je ostao manji broj mesta na informacionim tehnologijama u mašinstvu, ali samo na samofinansiranju. Kada se uzme u obzir demografska situacija, ovo je svakako najbolji rezultat upisa u 21. veku. Razlozi su dvojaki - mi smo se prilagodili razvoju tehnologija i vremenu, a država je omogućila veliki broj radnih mesta u Srbiji za naše master inženjere. Skoro svi koji završe studije ostaju da rade u svojoj zemlji, za pristojnu platu - ocenio je.

Veliko interesovanje za psihologiju ne opada

Već godinama unazad jedna od najtraženijih oblasti među budućim brucošima bila je psihologija, a taj trend se i ove godine nastavlja. Na Univerzitetu u Beogradu za upis na smer Psihologija na Filozofskom fakultetu prijavilo je ove godine 525 đaka, na budžet se prima 105, a na samofinansiranje samo 11.

Psihologija je tako najpopularniji studijski program, sa četiri prijavljena kandidata na jedno mesto, što ukazuje na veliko interesovanje mladih za ovu oblast.

Na stomatologiji je zabeleženo tri kandidata po mestu, dok su arhitektura, grafički dizajn, medicina, farmacija i odnosi sa javnošću (PR) takođe veoma traženi.

Aleksandar Baucal, upravnik Odeljenja psihologije na Filozofskom fakultetu mišljenja je da psiholozi zauzimaju značajan faktor u digitalnom svetu.

- Prva stvar je da studije psihologije interesuju mlade osobe jer im to omogućava preispitivanje sebe i ličnog iskustva. Potom, druga stvar je široki spektar zaposlenja jer zaista nema sektora u kom psiholozi ne mogu da nađu svoje mesto. Psihologija jeste profesija budućnosti jer promene koje se dešavaju u svetu stvaraju nove poslove za angažovanje u svetu - ocenio je Baucal.

Manje interesovanje za IT

IT programi, iako i dalje među najpopularnijima sa 5.710 prijava, beleže pad interesovanja u odnosu na prethodne godine. Prošle godine je bilo 6.997 prijava, a ove godine taj broj je smanjen za skoro 1.300 kandidata.

Fakultet organizacionih nauka u Beogradu ima 250 prijava manje nego prethodne godine, dok na smeru Softversko inženjerstvo i informacione tehnologije na FTN-u u Novom Sadu ima 60 prijava manje.

Slična situacija je i a Elektronskom fakultetu u Nišu gde se prijavilo 140 kandidata manje nego prošle godine. Poređenja radi, prethodne godine na IT smerovima bilo je 1,6 prijava na jedno mesto, dok se ove godine za mesto na IT smeru borilo 1,3 srednjoškolca.

Rekordna navala na ekonomiju

Ekonomski fakultet u Beogradu postavio je rekord sa 1.657 prijava na 990 mesta, dok pravo i ekonomija beleže ukupno po 2.500 i 3.200 prijava, što ukazuje na rastuće interesovanje u odnosu na prošlu godinu.

Veće interesovanje je zabeleženo za Građevinski fakultet (na Univerzitetu u Beogradu i Univerzitetu u Nišu), mašinsko inženjerstvo, Fakultet političkih nauka, inženjerski menadžment, umetničke fakultete, veterinu, turizam, logopediju i pedagogiju.

Niko neće u prosvetu

Za prirodne nauke, posebno profesorske smerove i dalje vlada nisko interesovanje, izuzev Matematičkog i Hemijskog fakulteta u Beogradu koji imaju više kandidata od proseka.

Stručnjaci upozoravaju da u narednih pet godina u Srbiji nedostajati do 7.000 nastavnika, a da je situacija već sada zabrinjavajuća, najbolje ilustruje podatak da su u jednoj školi đaci gubili časove matematike čitavih mesec i po dana, jer škola nije uspela da obezbedi profesora na zameni.

- Ukoliko se nešto hitno ne preduzme, školama u Srbiji u narednih pet godina nedostajaće pet do sedam hiljada nastavnika - upozorili su prošle godine na skupu u SANU dekani fakulteta u Beogradu koji školuju nastavnički kadar.

Koliko je situacija alarmantna, dovoljno govori podatak što su na smeru za nastavnika hemije ove godine upisana 3 brucoša, biologije - 2, fizike - 7, matematike- 3, geografije - 20, srpskog jezika 60, istorije - 84. Na fakultetima kažu da je to istorijski minimum.

RZS: Manje srednjoškolaca u školskim klupama

Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je 2022. godine bio najveći upis na sve visokoškolske ustanove u poslednjih nekoliko godina sa 49.387 studenata. Prošle godine taj broj se smanjio na 47.946, a očekuje se dalji pad ove godine prema preliminarnim podacima sa državnih fakulteta.

Na to direktno utiče odnos broja učenika koji završavaju srednju školu što je postalo očigledno kada se pogledaju statistički podaci od 2018. do 2023. godine.

U 2018. godini broj svršenih maturanata iznosio je 57.478, dok je naredne godine porastao na 60.978. Taj trend rasta nastavio se i 2020. godine sa 61.414 učenika, potom 2021. godine sa 61.951 i 2022. godine sa njih 62.503 . Međutim, 2023. godine broj srednjoškolaca koji su maturirali naglo je pao na 59.128.

Manje srednjoškolaca posledica depopulacije u Srbiji

Dušan Radovanović iz odseka za statistiku i obrazovanje RZS-a ranije je ocenio da je smanjenje broja srednjoškolaca posledica opšteg trenda depopulacije u Srbiji.

- Praktično jedino u Beogradu nemamo smanjenje broja stanovništva zbog imigracija i emigracija, ali opet je i u prestonici zabeleženo smanjenje broja učenika srednje škole. U poslednjoj decenije smanjen je i broj osnovaca i to za više od 60.000. Ne vidim način da broj srednjoškolaca u Srbiji počne da raste osim da srednje obrazovanje postane obavezno - istako je on svojevremeno.

Za godinu dana rekordan pad upisanih srednjoškolaca

Tokom školske 2023./2024. godine, zabeležen značajan pad broja upisanih učenika u srednjim školama. U 2022. godini bilo ih je upisano 232.534 , dok je 2023. godine taj broj pao na 225.423, što predstavlja smanjenje od oko 7.000 učenika. Ovi podaci ukazuju na promene u obrazovnom sistemu koje mogu biti rezultat različitih faktora poput demografskih promena, migracija ili promena u obrazovnim politikama.

Takođe, smanjenje ukupnog broja prijava na univerzitete može signalizirati smanjenje broja populacije ili povećanje broja onih koji biraju alternativne puteve obrazovanja, poput privatnih fakulteta ili visokih škola.

(Kurir.rs/Blic)