Najnovije vesti

Ruševina od Generalštaba postala spomenik kulture
Foto: KURIR

Ništa od obnove

Ruševina od Generalštaba postala spomenik kulture

Društvo
Generalštab, bombardovan 1999., neće biti renoviran jer se smatra zgradom od nacionalnog značaja. Direkcija za imovinu zahteva skidanje zaštite

BEOGRAD - Sramota!Republika Srbija je 2006. na predlog Ministarstva kulture zgradu Generalštaba proglasila spomenikom kulture, zbog čega je ona i dan-danas jedna obična ruševina. Već godinama pokušavamo da je obnovimo, čak smo i pokrenuli inicijativu da se skine zaštita za spomenik kulture, ali zavod arhitekata bio je izričito protiv toga jer je zgrada Generalštaba ušla u enciklopediju.Ovo je za Kurir rekao Srboljub Panić, pomoćnik direktora Republičke direkcije za imovinu. Prema njegovim rečima, zgrada Generalštaba, koju porede sa kanjonom Sutjeske i koja u samom centru grada trinaest godina vapi za obnovom, po svemu sudeći neće biti obnovljena, a glavni razlog je nedostatak novca.Problem sa obnovom sedišta Generalštaba traje od 1999. godine, kada je u dva navrata bombardovao ovu zgradu.- Imali smo u planu da prodamo zgradu Generalštaba, ali bismo u tom slučaju ovo zdanje morali da vratimo u prvobitno stanje, jer bismo u suprotnom dobili siću. Pošto arhitekte kažu da je za zidanje ove zgrade korišćen poseban kamen, samo rušenje bilo bi skupo koliko i zidanje. A sve to zahteva mnogo para. Nažalost, nemamo investitora koji bi sredio ovu zgradu - objašnjava Panić i ističe da je ovaj kompleks jedno od najznačajnijih dela moderne arhitekture.- Sramno je što će još dugo godina ostati u ovakvom stanju - ogorčen je pomoćnik direktora Direkcije za imovinu.

Panić: Nemamo investitora koji bi sredio ovu građevinu
Panić: Nemamo investitora koji bi sredio ovu građevinu

Zgrada nalik na kanjon SutjeskeZgrade Generalštaba projektovao je akademik Nikola Dobrović, a građene su od 1956. do 1965. godine. Zgrada A ima 12.654 kvadrata, a zgrada B 36.581 kvadratni metar. U dva navrata zdanje je bombardovano 1999. godine: u noći između 29. i 30. aprila i u noći između 7. i 8. maja. Osim kaskadnih formi (po uzoru na oblik kanjon Sutjeske), građevina je prepoznatljiva po fasadi od robusnog kamena mrkocrvene boje iz okoline Kosjerića, preko kojeg naležu bele uglađene ploče od belog mermera sa Brača.

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...