BEOGRAD - Nedovoljan broj objekata, odnosno prebukiranost vrtića, loši uslovi za rad, ali i male i neujednačene plate vaspitača neki su od problema sa kojima se suočava predškolsko vaspitanje i obrazovanje u Srbiji.
"Problemi u predškolskom obrazovanju i vaspitanju su gotovi isti kao i u drugim nivoima sistema. Ono što tišti i roditelje i decu, a posebno državu, je nedovoljan broj objekata, odnosno to što nema dovoljno mesta u vrtićima ili što raspored nije urađen na dobar način", rekao je pomoćnik ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Želimir Popov.
Predsednica Samostalnog sindikata predškolskog vaspitanja i obrazovanja Ljiljana Kiković, takođe, kaže da je jedan od problema postojanje listi čekanja.
"Svuda su vrtići prebukirani i svuda ima listi čekanja. Sada je samo razlika što su formirane komisije koje proveravaju dokumentaciju i odlučuju ko ispunjava uslove da bude primljen", rekla je Kiković.
Popov je naveo da Srbija nema dobro razvijenu putnu mrežu tako da su neki vrtići dosta udaljeni od mesta gde deca stanuju i to posebno kada je reč o selima.
Tako, prema njegovim rečima, kada se pogleda raspored objekata vrtića vidi se da je prosečna udaljenost od kuće do vrtića u Beogradu i većim gradovima 1,1 kilometar, a u selima 2,2 kilometara.
Ukazujući da je to jedan vid nedostupnosti predškolskog obrazovanja, on je upozorio da Srbija ima veoma mali (41 odsto) obuhvat dece predškolskog vaspitanja i obrazovanja.
On je kao pozitivne primere naveo Beograd i Vojvodinu gde oko 80 odsto mališana pohađa predškolsku ustanovu.
"Malo je dece u vrtićima i to sve nije dobro raspoređeno", rekao je Popov i dodao da je jedan deo Strategije razvoja obrazovanja usmeren na to kako omogućiti da svako dete do polaska u školu bude obuhvaćeno nekim vidom predškolskog obrazovanja i vaspitanja.
Prema njegovim rečima, objekti moraju biti dostupniji, a programi po kojima se radi u vrtićima moraju da budu koncipirani na drugačiji način.
Navodeći da u Srbiji trenutno ima 159 Predškolskih ustanova i 60 privatnih vrtića koji su akreditovani, on je istakao da nije dovoljno urađeno na povezivanju privatnih i državnih ustanova.
"Deo Strategije se odnosi i na to da se privatni sektor na mnogo kvalitetniji način uključi u davanje usluga iz oblasti predškolskog vaspitanja za decu", rekao je Popov.
On je podsetio i da lokalne samouprave finansiraju predškolske ustanove, a da država finansira samo obavezni predškolski program.
"Kako Srbija nikada nije imala obrazovanje za svoj prioritet, tamo gde je veći pritisak, kao što su Beograd, Novi Sad, Kragujevac, Niš više se radi u toj oblasti", rekao je Popov.
On je kao dobar primer naveo Beograd u kome ne da su samo izgrađeni novi, već su i postojeći objekti koji nisu bili namenski orjentisani za vrtiće pretvoreni u mesta koja se mogu koristiti za te namere.
Popov je ukazao i da bi trebalo iskoristiti postojeće objekte u školama za otvaranje vrtića.
"U neki mestima, pogotovo u selima gde nema vrtića imamo sve manje dece u školama. Tako imamo poluprazne škole u kojima postoje relativno dobri uslovi za otvaranje vrtića jer postoji infrasruktura", rekao je Popov, ocenivši da postojeći kapaciteti osnovnih škola nisu dovoljno iskorišćeni.
Kiković, takođe, ističe da se pri izgradnji vrtića ne konsultuju vaspitači i da se često grade veliki i lepi objekti, što je kako kaže dobro, ali da se u njima zbog prevelikog prostora deca manje viđaju, odvojena su i ne žive kao jedna porodica.
Pored toga, jedan od najvećih problema, slažu se i Popov i Kiković su male i neusaglašene plate vaspitača.
Popov navodi da su koeficijenti za obračun plate urađeni i prihvaćeni od svih sindikalnih organizacija, ali da ne zna da li će biti para za to jer da bi svi vaspitači imali iste plate moraju se izdvojiti sredstva iz centralne kase, iz budžeta.
On je podsetio da ministarstvo finansira učitelje i nastavnike, a da se vaspitači finansiraju iz lokalnih sredstava .
"Vaspitači u Beogradu imaju platu veću od 40.000, a zaposleni u Trgovištu 20.000 i tu je problem", rekao je Popov, dodajući da su tako vrtići u Beogradu i u bogatijim opštinama bolje opremljeni nego vrtići u ostalim mestima. I Kiković smatra da je jedan od problema što su osnivači i finansijeri predškolskih ustanova lokalne samouprave.
"Bitno je da se više pažnje posveti predškolskom obrazovanju i da se stvore bolji uslovi za rad", rekla je Kiković, dodajući da će zaposleni u vrtićima, nakon nekoliko godina čekanja, dobiti uredbu kojom će vaspitači biti izjednačeni u primanjima prema stručnoj spremi, čime će se približiti nastavnicima u osnovnim školama.
