Firma „Emoušn prodakšn“ 2005. godine, kad je njen suvlasnik bio i Dragan Đilas, izgradila je kuću „Velikog brata“ pod maskom „objekta za smeštaj dece“, piše beogradski dnevni list San.
Dozvole su pribavljene više meseci nakon što gradnja završena, a sedmogodišnja zakupnina objekta od 2.000 kvadrata sa bazenom, za Đilasovu firmu je 40.000 evra ili 476 evra mesečno! Za taj iznos u okolini Košutnjaka se u to vreme mogao iznajmiti malo veći stan od 70-80 kvadrata.
Ova šokantna otkrića o ranim radovima aktuelnog gradonačelnika Beograda, uz optužbe o zloupotrebama i nezakonitostima, otkriva novinar Pištaljke Ivan Ninić na svom blogu. On tvrdi da je Đilas „opljačkao svoj grad i svoje sugrađane“ i da je bez ikakvih dozvola i saglasnosti njegova firma „otela gradsko građevinsko zemljište“ i izgradila objekat na Košutnjaku, pored Filmskog i Pionirskog grada, u elitnom delu Beograda, za snimanje rijaliti serijala „Veliki brat“.Kako navodi Ninić, kao investitor projekta zvanično se pojavljuje Sportsko-rekreativni centar „Pionirski grad“, a stvarni investitor je bila privatna firma „Emoušn prodakšns“.
A sve je počelo rešenjem Izvršnog odbora Skupštine Beograda od 26. juna 2002. godine kojim su objekti i zemljište u Kneza Višeslava 27, na kojem će kasnije izrasti kuća „Velikog brata“, bez naknade ustupljeni SRC „Pionirski grad“.
Predviđeno je da „Pionirski grad“ ne može davati u zakup ovu nepokretnost, niti vršiti radove na njoj bez saglasnosti Grada i organa nadležnog za građevinske poslove.Međutim, „Pionirski grad“ i „Emoušn“ potpisuju 22. avgusta 2005. godine ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji radi izgradnje montažnog objekta za snimanje serijala „Veliki brat“. Formalno, pravno je investitor „Pionirski grad“ i on se obavezuje da obezbedi infrastrukturu (struja, voda...), građevinske i druge dozvole i da „nijednog momenta neće polagati bilo kakvo pravo vlasništva nad objektom“. Ugovor je potpisan bez prethodne saglasnosti Grada i Republičke direkcije za imovinu.
Građevinska inspekcija obustavlja radove 6. oktobra i nalaže uklanjanje objekta u roku od pet dana. Čelična konstrukcija je uklonjena, ali ne i temelj. Radovi su ubrzo obnovljeni, a „Pionirski grad“ podnosi Sekretarijatu za urbanizam zahtev za odobrenje objekta, ali za „dnevni boravak dece“! Dozvolu za objekat od 1.967,12 kvadrata dobili su tek 17. marta 2006. godine, a pravosnažna je postala 3. aprila, mada je kuća „Velikog brata“ već bila završena 2005. godine i u nju uloženo 16,1 milion dinara ili 190.000 evra po tadašnjem kursu!
Kako je „Emoušn“ znao da će dobiti dozvolu i uložio tolike pare, ne strepeći da će objekat biti srušen? Možda odgovor leži u činjenici da je Đilas u to vreme bio predsednik Beogradskog odbora Demokratske stranke, samim tim šef i gradonačelniku Beograda Nenadu Bogdanoviću, koji je 20. decembra 2005. godine dao saglasnost Sekretarijatu za sport i omladinu povodom zahteva „Pionirskog grada“.
To što se državna firma „Pionirski grad“ vodila kao izvođač radova, a ne privatna „Emoušn“, koja ih je finansirala, donelo je uštedu Đilasovoj firmi od 20 odsto za građevinske dozvole, tj. 41.000 evra. Ali budući da su dozvole glasile za objekat za decu, a ne kuću „Velikog brata“, kako je bilo predviđeno, „Pionirski“ grad i „Emoušn“ sklapaju novi ugovor 5. aprila 2006. godine, u kome piše da je u pitanju objekat za „dnevni boravak dece“, a da nakon prebijanja troškova, „Emoušn“ plati zakupninu od 40.000 evra za sedam godina.Nikša Bulatović
Veliki brat - Velika lova
„Emoušn“ je 2007. godine emitovao dva serijala „Velikog brata“ i samo te godine imao čist profit od 373,8 miliona dinara ili više od četiri miliona evra.Đilasova „Multikom grupa“ imala je 49 odsto vlasništva „Emoušna“, a kasnije je prodala udeo Goranu Stamenkoviću (na slici) i njegovoj firmi IMGS.
